Biblioteke obično pažnju privlače novim naslovima, književnim večerima i zanimljivim gostima. Jedna u kalifornijskom Mamot Lejksu dobila je posetioca koji nije došao ni zbog jedne od tih stvari. Crni medved ušao je u zgradu pre početka radnog vremena i pronašao hranu, uključujući med. Neobičan događaj desio se 14. oktobra, baš na stogodišnjicu objavljivanja knjige „Vini Pu“. Podudarnost je bila toliko zgodna da bi u izmišljenoj priči verovatno delovala previše namešteno. Ovde su, međutim, glavni dokaz bili snimci nadzornih kamera.
Prema ranijem izveštaju lista Times of India, životinja se pojavila oko šest ujutru, nekoliko sati pre otvaranja biblioteke za javnost. Obišla je prostor, uzela deo hrane namenjene zaposlenima i potom izašla. Bibliotečka služba okruga Mono objavila je snimke i duhovito povezala posetu sa poznatim književnim medvedom. Ustanova je dobila anegdotu koju će teško nadmašiti neka obična zakasnela pozajmica. Ipak, medved nije bio književni junak na zakazanoj proslavi, već divlja životinja koja je pronašla privlačan miris i dostupnu hranu.
O neobičnom susretu danas je izvestio i Gardijan, vraćajući pažnju na događaj od 14. oktobra. Datum ima posebno mesto u istoriji dečje književnosti: tada je 1926. objavljena zbirka priča A. A. Milna o Viniju Puu. Ilustracije Ernesta H. Šeparda postale su važan deo njenog prepoznatljivog sveta. Izdavač Penguin Random House podseća da su priče već po objavljivanju u Engleskoj i Americi privukle čitaoce. Sto godina kasnije, medved, njegovi prijatelji i Kristofer Robin i dalje pripadaju zajedničkoj čitalačkoj uspomeni mnogih porodica.
Podudarnost iz kalifornijske biblioteke zato ima dodatnu draž. Medved i med bili bi zanimljiva vest i bez datuma, ali književni jubilej dao je događaju gotovo gotov naslov. Istovremeno, lepo je što povod vraća pažnju na samu knjigu. Mnogi Vinija Pua najpre upoznaju kroz animaciju, igračke ili druge proizvode, pa originalne priče ostanu u drugom planu. Jubilej je prilika da se ponovo uzme knjiga, pogleda način na koji su likovi predstavljeni i pročita poneko poglavlje bez žurbe. Za takav povratak nije potrebno imati dete pored sebe.
Bibliotekama, naravno, više odgovaraju posetioci koji koriste vrata u radno vreme i pozajmljuju knjige umesto da odnose užinu. Ali ova neplanirana epizoda donela je vedru priču sa neobičnom književnom pozadinom. Njena najlepša posledica mogla bi biti sasvim mirna: da neko, nasmejan zbog medveda koji je pronašao teglu, poželi da pronađe i knjigu. Stogodišnjice ponekad zvuče kao ozbiljne, zvanične svečanosti. Ovde je priroda ponudila mnogo razigraniji povod, a bibliotekarima ostavila priču koju će verovatno dugo prepričavati — uz, nadamo se, pažljivije odložene zalihe meda.
S.B.
