HAG – Holandska vlada suočava se sa ozbiljnim kritikama nakon što je studija Holandskog biroa za analizu ekonomske politike (CPB) pokazala da investicija od dve milijarde evra u obrazovanje nije donela očekivani napredak. Iako je novac od 2022. godine usmeren na poboljšanje čitanja i matematike, rezultati učenika na međunarodnim testovima ostaju razočaravajući. Stručnjaci upozoravaju da se zemlja suočava sa krizom osnovnih veština, jer čak trećina petnaestogodišnjaka rizikuje da napusti školu kao funkcionalno nepismena.
Gde je nestao novac? Škole pozdravile, testovi kaznili Iako su škole iskoristile dodatna sredstva, studija ukazuje na duboke sistemske probleme:
VMBO učenici najugroženiji: Đaci u predstručnom obrazovanju i dalje nemaju nivo pismenosti potreban za tržište rada ili dalje školovanje.
PISA alarm: Međunarodni testovi pokazuju da su veštine čitanja i fond reči u srednjem obrazovanju značajno niži nego u periodu pre pandemije.
Nedostatak merljivosti: Uprkos ogromnom kapitalu, CPB navodi da nema dokaza o direktnom pozitivnom uticaju ovih ulaganja na znanje đaka.
Odgovor vlade: Razočaranje i poziv na strpljenje Vršilac dužnosti državnog sekretara za obrazovanje, Koen Beking, priznao je da su podaci poražavajući, ali nudi drugačiju perspektivu:
Dugoročni proces: Beking tvrdi da su strukturne promene u obrazovanju spore i da se rezultati ne mogu videti „preko noći“.
Rana faza: Prema njegovim rečima, program je još uvek u fazi implementacije i potrebno je vreme da se nove metode učenja ukorene u sistem.
Post-kovid efekat: Pad veština se delom pripisuje i dugoročnim posledicama izolacije tokom pandemije, koje dve milijarde evra još uvek nisu uspele da saniraju.
Budućnost holandskog tržišta rada pod znakom pitanja Analitičari upozoravaju da, ako se trend pada pismenosti ne zaustavi, Holandija rizikuje gubitak konkurentnosti. Ako učenici ne savladaju osnovne nivoe čitanja i matematike, tržište rada će se suočiti sa generacijom koja nije sposobna da obavlja ni srednje složene poslove. Pitanje koje se sada postavlja pred vladu u Hagu nije samo koliko novca uložiti, već kako ga trošiti da bi se zaustavilo „potonuće“ obrazovnog sistema.
postinfo.rs
