BEOGRAD – Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je danas, 8. avgusta 2026. godine, u hramu Svetog Save na Vračaru ugostio preko četiri stotine učesnika sportskog kampa „Srbija te zove”, za koji su se ove godine, pored dece iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji i okruženja, prijavili i talentovani mladi sportisti iz dijaspore (SAD, Australija Švedska, Italija, Nemačka, Francuska, Grčka).
Sa mladim sportistima prvih deset avgustovskih dana na terenima za košarku, odbojku, tenis, rukomet i fudbal vredno su radili istaknuti srpski sportisti i treneri (B. Obradović, Ž. Tanasković, M. Gurović, N. Peruničić), uz svesrdnu pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Ministarstva za sport i Uprave za dijasporu, a pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije.
Patrijarh Porfirije je izrazio radost što se, pod svodovima hrama Svetog Save, sastao sa mladim sportistima pristiglim sa raznih strana sveta, iz mnogih zemalja i sa više kontinenata, kao i da je posebno obradovan zbog susreta sa decom sa Kosova i Metohije:
– Nema boljeg mesta za sabiranje nas koji smo pravoslavni Srbi od ovog mesta, od hrama Svetog Save, koji je zavetni hram svih Srba, u koji su mnogi ulagali da se izgradi, a pogotovo smo se svi molili Bogu da se završi i da bude ovako divan i veliki da možemo da stanemo u njega i da stojeći u ovom hramu razmišljamo o Bogu, da se u njemu molimo Bogu, da razmišljamo o sebi i da kroz molitvu osetimo i znamo ko smo, koje je naše poreklo, ko su naši preci, a samim tim i ko smo mi danas.
Naglasivši da je važno da ono što su primili od predaka učine prisutnim i živim u svojim životima, ali pre svega i iznad svega, da sećajući se Svetog Save, moleći se Svetom Savi i znajući ko je on bio, učine Svetog Savu živim u svojim životima, istakao je da je Sveti Sava imao dve neophodne ljubavi koje treba da ima svaki čovek i koje su zapisane u Jevanđelju, a to su ljubav čitavim svojim bićem prema Bogu i u isto vreme ljubav prema bližnjem, tj. prema svome rodu.
– Sveti Sava, baš zato što je bio čovek molitve, bio je i čovek ljubavi. I baš zato što je bio čovek Hristov, bio je i čovek svog naroda. Blagodaću Božjom i ljubavlju Božjom on je u svom mladalačkom uzrastu razumeo što je važno za čoveka. Razumeo je da čovek bez ljubavi nije čovek, da je ta ljubav – krstolika ljubav, ljubav prema Bogu i prema bližnjem, prema svom rodu i prema svim ljudima sveta. Učeći se da volimo svoje roditelje, svoju majku i oca, svoju braću i sestre, svoje prijatelje i svoje rođake, mi se vaspitavamo u ljubavi, učimo se ljubavi i postajemo ljubav, a postajući ljubav, tu ljubav širimo svuda oko sebe bez obzira gde se nalazimo. Nema snažnijeg ni većeg oružja od ljubavi. Ljubav pobeđuje sve, samo je važno da budemo istrajni, da budemo uporni. Jer ma koliko da je divna, lepa i slatka, ljubav zahteva žrtvu, a danas je to potrebnije više nego ikada nama, ali i svim ljudima u svetu, u ovom vremenu nesporazuma, neprijateljstava i sukoba među ljudima.
– Slava Bogu, došavši u Beograd – prestoni grad Srbije i došavši u hram Svetog Save – prestoni hram naše Srpske Pravoslavne Crkve, bez obzira gde živite, došli ste u svoju kuću da se napojite ljubavlju, da upoznajete jedni druge, da se družite, da razmenjujete iskustva i da vidite, gde god da živite i ma koliko da ste geografski udaljeni, da imamo jednu veru, da imamo Svetog Savu, da vidite, nezavisno od razlika, da među vama postoji jedinstvo koje vas povezuje i da niste međusobno samo prijatelji nego istinska braća i sestre, u bukvalnom smislu reči – očinske su reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, koji je zatim zaključio:
– Radujemo se što ste došli ovde i što se bavite sportom. Sport vaspitava naše telo, ali sport vaspitava i našu dušu. Vi ste sigurno čuli onu staru izreku: U zdravom telu zdrav duh. Međutim često se zaboravlja da je to samo polovina izreke koja glasi: Molite se da u zdravom telu bude zdrav duh. Dakle, molite se i vežbajte najpre u duhovnosti, vrlini i čestitosti, a onda vežbajte i svoje telo kako biste imali i zdrav unutrašnji život i zdravo telo. Imati zdrav unutrašnji život znači imati upravo ono čime smo počeli – živeti ljubavlju. Pored radosti koju osećam, molim se Bogu za sve vas, za vaše porodice, za ljude sa kojima živite, za zemlje u kojima živite, za ljude u tim zemljama, a iznad svega istinski, u Duhu Svetom i svetosavskom ljubavlju, volimo i pozdravljamo vas radujući se što ste došli. Živeli! Neka vas sve Bog blagoslovi!
M. D.
