Plastika je postala simbol zagađenja mora, ali hemijska priča koja prati ljudsku svakodnevicu ponekad je mnogo tiša i mnogo podmuklija. Jučerašnji tekst u Dnevniku skrenuo je pažnju na studiju sa Bahama prema kojoj gotovo trećina testiranih ajkula u krvi nosi tragove kofeina, lekova protiv bolova, pa čak i zabranjenih supstanci poput kokaina. U tekstu se jasno navodi da uzrok nisu senzacionalni filmski scenariji o paketima droge bačenim u more, nego svakodnevni ispusti nedovoljno prečišćenih otpadnih voda. Zvuči banalno, ali upravo banalnost čini nalaz ozbiljnim: more je već postalo krajnja tačka za veliki deo hemije koju čovek koristi gotovo bez razmišljanja.
Ovakve vesti menjaju i sliku zagađenja. Više nije reč samo o onome što pluta, nego i o onome što se rastvara, ulazi u krvotok i menja fiziologiju životinja na mestima koja mnogi još zamišljaju kao daleke i očuvane. Dnevnik je ovu temu juče predstavio upravo tako — kao podsetnik da se granica između ljudskog otpada i divljeg sveta odavno istopila. Kad u telu vrhunskog predatora završe tragovi jutarnje kafe, analgetika i droge, onda postaje jasno da kanalizacija nije lokalni infrastrukturni problem. Ona je postala ekološki rukopis čitave civilizacije.
S.B.
