Severna mora se često zamišljaju kroz hladnoću, vetar i industrijsku obalu, a mnogo ređe kao prostor tihe obnove. Zato je jučerašnja priča Guardiana o velikom projektu vraćanja ostriga u Severno more zvučala gotovo osvežavajuće. Plan je da više od 15 miliona mladih ostriga bude pušteno u vode oko Orknijskih ostrva, u jednom od najvećih morskih projekata obnove u britanskim vodama. Ideja nije samo da se vrati jedna vrsta, nego da se ponovo pokrene čitav niz odnosa koji iz takvih staništa prirodno nastaju.
Kako navodi Guardian, projekat bi trebalo da obnovi veliko ležište ostriga i pokrene ono što stručnjaci nazivaju „trofičkom kaskadom” — niz pozitivnih posledica za čitav ekosistem. Očekuje se korist za ribe, morske sisare, ptice i kvalitet vode, ali i širi klimatski efekat jer takva staništa mogu da vezuju ugljenik i poboljšavaju stanje priobalnih voda. U tekstu se podseća i da su ostrige nekada bile ogroman deo britanskih morskih ekosistema, toliko rasprostranjene da su neka ležišta u Severnom moru pokrivala prostor veličine Velsa.
Pad je, naravno, bio ljudski i vrlo poznat: prekomerni izlov, zagađenje, klimatske promene i uklanjanje radi plovnih puteva. Guardian podseća i na gotovo neverovatan podatak da su samo Londonci između 1840. i 1850. godine pojeli oko 700 miliona ostriga. Takvi brojevi lepo objašnjavaju zašto more ne zaboravlja lako ono što mu je uzeto. Ali upravo zbog toga ovakvi projekti imaju simboličku težinu veću od same brojke. Oni pokazuju da restauracija nije samo sentimentalna ideja o povratku prirode, nego vrlo praktičan posao obnavljanja funkcije koju je ekosistem nekada imao.
Ovo je jedna od onih vesti koje prijaju jer nisu ni naivne ni apokaliptične. Ne tvrdi se da će 15 miliona ostriga preko noći izlečiti celo more, ali se pokazuje kako jedna pažljivo zamišljena obnova može da vrati red tamo gde je dugo vladao gubitak. U tome ima i nečeg utešnog: ponekad priroda ne traži spektakl, nego samo dovoljno dugo dobru priliku da ponovo sastavi ono što je čovek rastavio. A ako severne vode zaista dobiju nazad deo svog starog dna, možda će se promeniti i naš pogled na to šta sve more još može da povrati kada mu se prestane samo uzimati.
S.B.
