Scientific American prenosi istraživanje koje menja intuiciju o ranim ljudskim kretanjima na Arktiku. Reč je o Kitsisut ostrvima, poznatim i kao Keri ostrva, između severozapadnog Grenlanda i severoistočne Kanade. Danas to deluje kao zona u kojoj je “nemoguće” redovno prelaziti more, ali nalazi ukazuju da su drevne zajednice to činile, koristeći polinije – oblasti otvorene vode usred leda, koje se ponašaju kao prirodni koridori.
U radu se pominje analiza gotovo tri stotine arheoloških obeležja i artefakata sa više lokaliteta. Ključna poruka nije da su ljudi “prošli jednom”, nego da su se vraćali i organizovali boravak, što sugeriše iskustvo, rutinu i poznavanje mora. Scientific American ističe i procenu da je takav prelazak mogao trajati 15 do 18 sati veslanja u teškim uslovima. To nije slučajnost, to je moreplovstvo.
Najzanimljiviji deo je ekološka posledica. Ako su ljudi bili prisutni kroz duži period, onda su lov, boravak i kretanje između ostrva postali faktor u lokalnim mrežama ishrane: ptice, foke, bele medvede, pa i kitove koji koriste rubove leda. U modernoj zaštiti Arktika često se govori o “netaknutoj prirodi”, ali ovakvi nalazi podsećaju da su ljudi i priroda u nekim zonama u odnosu hiljadama godina, a ne od juče.
Zato ova priča nije samo o hrabrosti starih zajednica. To je argument da istorija ekosistema uključuje i čoveka, i da današnje odluke o očuvanju treba da razumeju tu duboku vezu umesto da zamišljaju Arktik kao pozornicu bez publike.
S.B.
