Ruski pokušaj da pregovore o okončanju rata u Ukrajini proširi na pitanje budućeg bezbednosnog poretka u Evropi izazvao je protivljenje evropskih lidera, koji poručuju da o bezbednosti kontinenta ne može da se odlučuje bez evropskih država.
Posle poslednje runde razgovora u Abu Dabiju, na kojoj ruska delegacija nije prihvatila multilateralni format, evropski zvaničnici jasno su stavili do znanja da neće pristati na dogovore koji bi se odnosili na njihovu bezbednost, a u kojima ne bi učestvovali.
Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da Evropa mora da definiše sopstvenu viziju budućeg bezbednosnog sistema i mirovnog plana za Ukrajinu.
Nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je Moskvu da započne direktne razgovore sa evropskim predstavnicima. Prema njegovim rečima, u pregovorima moraju da učestvuju Ukrajina, Evropljani, Amerikanci i Rusija.
Stari ruski zahtevi ponovo u fokusu
Premijer Estonije Kristen Mihal ocenio je da je insistiranje Moskve na promeni evropske bezbednosne arhitekture pokušaj da se ponovo nametnu zahtevi koji su već bili odbijeni.
Uoči početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, Rusija je od NATO-a tražila da zaustavi dalje širenje na istok i povuče svoje trupe iz država koje su se Alijansi pridružile nakon 1997. godine. Ti zahtevi tada nisu prihvaćeni.
U međuvremenu su Finska i Švedska, koje su decenijama imale vojno neutralan status, podnele zahteve za članstvo u NATO-u i postale deo Alijanse.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poručila je da je prioritet prekid vatre u Ukrajini, nakon čega bi trebalo razgovarati o mirovnom sporazumu. Pitanje šire evropske bezbednosti, prema njenom stavu, dolazi tek u završnoj fazi.
Ona je podsetila na Helsinški završni akt, Pariski sporazum i Budimpeštanski memorandum, ocenjujući da evropski bezbednosni okvir već postoji, ali da je problem u tome što se Rusija ne pridržava preuzetih obaveza.
Zelenski upozorava na moguće dogovore bez Ukrajine
Ruski pregovarač Vladimir Medinski u Abu Dabiju je poručio da Moskva ne želi da se razgovori ograniče samo na Ukrajinu, već da obuhvate čitav evropski bezbednosni sistem. Istovremeno je odbio direktne razgovore sa evropskim predstavnicima zbog njihove podrške Kijevu.
Američki predsednik Donald Tramp i njegov specijalni izaslanik Džared Kušner takođe su se uključili u razgovore o budućem bezbednosnom okviru. Kušner je pozvao Moskvu da iznese konkretne predloge, a zatim otputovao u Rusiju na razgovor sa Vladimirom Putinom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je rezervu prema takvom pristupu i pozvao evropske lidere da budu oprezni. Njegova poruka ukazuje na zabrinutost Kijeva da bi se o budućnosti Ukrajine moglo pregovarati bez njenog punog učešća, ali i bez odgovarajućeg uticaja evropskih zemalja, piše Euronews.
M. T.
