Već sama ideja da životinja može brzo da prilagodi svoj nervni sistem promeni temperature zvuči kao nešto između biologije budućnosti i dobre fantastike. Ali kod hobotnica se upravo to događa. Umesto da čekaju spore evolutivne promene kroz brojne generacije, one u određenoj meri menjaju način na koji se njihovi proteini „pišu“ i koriste već tokom života.
Istraživanje predstavljeno kroz Cell Press i dodatno praćeno u naučnim pregledima pokazalo je da dvopjegave hobotnice na temperaturne promene odgovaraju intenzivnim uređivanjem RNK. Poenta je važna: DNK ostaje ista, ali se poruke koje iz nje izlaze prepravljaju tako da nastanu drugačije verzije neuralnih proteina. U nekim slučajevima, kako pokazuje rad zabeležen i na Nature stranama, veći nivo RNK prekodiranja javlja se na hladnijih 13 stepeni nego na 22 i to veoma brzo, u roku od nekoliko sati, pre nego što se promena stabilizuje.
To menja i naše shvatanje prilagođavanja. Kod ljudi se često podrazumeva da je genetska informacija relativno čvrst plan, a da se životinjama uglavnom menja ponašanje. Kod glavonožaca, posebno hobotnica i lignji, nervni sistem pokazuje izuzetno bogatstvo RNK izmena, naročito u proteinima vezanim za pobuđivanje neurona i funkciju sinapsi. Drugim rečima, njihov „softver“ nije samo fleksibilan, nego izuzetno aktivno odgovara na okolinu.
Zbog toga hobotnice deluju tako neobično i van laboratorije. Njihova inteligencija nije samo rezultat komplikovanog mozga, već i biološke sposobnosti da taj mozak fino podešavaju dok svet oko njih menja uslove igre. U vremenu klimatskih promena, ova priča dobija dodatnu težinu: možda upravo ovakvi organizmi pokazuju koliko je život sposoban da improvizuje kada okolina prestane da bude stabilna.
S.B.
