Priroda najlepše iznenadi onda kada otkrije ponašanje koje deluje poznato, a ipak potpuno neverovatno. Tako je i sa pričom iz jugoistočne Arizone, gde su naučnici opisali prizor koji više liči na podvodni svet nego na mravinjak. Sitni konusni mravi izlaze iz svojih gnezda, penju se na znatno veće mrave žeteoce i počinju da ih čiste, ližući i sitno grickajući čestice sa njihovog tela, pa čak i iz otvorenih čeljusti. Sve to dok veliki mravi stoje mirno i ne napadaju ih. Kako je juče saopštio Smithsonian preko ScienceDaily, reč je o prvom poznatom primeru da jedna vrsta mrava čisti drugu, znatno krupniju vrstu, na način koji podseća na „čistače” među ribama kod koralnih grebena.
Najlepši deo priče je to što je otkriće nastalo gotovo filmski. Entomolog Mark Moffett je, prema opisu istraživanja, jednog jutra u planinama Chiricahua posmatrao mrave dok je pio kafu, kada je primetio nekoliko neobično mirnih jedinki mrava žeteoca. Kada je zumirao prizor, shvatio je da su ti veliki mravi doslovno prekriveni sitnim posetiocima. U prvi mah je, sasvim logično, pomislio da gleda napad. Ispostavilo se da gleda nešto mnogo finije: rutinski tretman nege. Ponekad bi se na jednom velikom mravu okupilo i do pet malih čistača, a ceo „tretman” je trajao od manje od 15 sekundi do više od pet minuta. U svetu insekata, to je dovoljno dugo da prizor više ne liči na slučajnost nego na dogovor.
Naučnici još ne znaju tačno šta obe strane dobijaju, ali pretpostavke su već zanimljive. Mali mravi verovatno skupljaju sitne hranljive ostatke sa tela velikih, možda fragmente semena koje ovi drugi donose. Velikim mravima, s druge strane, takva pomoć može koristiti za mesta do kojih sami teže dopiru prilikom međusobnog timarenja. To je važna nijansa, jer priroda često ne gradi odnose samo na sili ili takmičenju, nego i na tihim oblicima koristi koji dugo prođu neprimećeno. Posebno je upečatljivo što su čistači, prema opažanjima, pokazivali interesovanje samo za žive mrave, a ne i za mrtve primerke stavljene pored gnezda. To nagoveštava da ovde nije reč o prostom sakupljanju otpada, već o ponašanju koje ima jasnu živu dinamiku.
Ovakve vesti prijaju jer nas podsete koliko se svakodnevno čudo krije i u svetu koji mislimo da dobro poznajemo. Mravi su među najistraživanijim insektima na planeti, a opet je bilo dovoljno jedno pažljivo jutro u pustinji da se otvori novo poglavlje njihovog ponašanja. To je i lep podsetnik za ljude: ne događa se sve veliko samo u svemirskim teleskopima i superkompjuterima. Ponekad se prava senzacija nalazi tik uz zemlju, među bićima koja inače pređemo pogledom. I možda je baš zato ova vest toliko šarmantna — zato što pokazuje da priroda, čak i kada je sićušna, i dalje ume da bude spektakularna.
S.B.
