Hjuston je ovog popodneva zvanično promenio boju i energetski kod. Čuveni holandski narandžasti autobus na sprat dopremljen je preko Atlantika sa jasnom misijom – da predvodi nepreglednu, fanatičnu reku navijača u tradicionalnom „Fanwalk-u“ ka stadionu, gde su hiljade pristalica „Lala“ skakanjem levo i desno podigle temperaturu u Teksasu do tačke ključanja. Međutim, pravi karneval i istorijska lekcija usledili su tamo gde je najvažnije – na travnatom pravougaoniku. Ronald Kuman je pripremio taktičko remek-delo, a njegova Holandija je odigrala partiju zbog koje bi Johan Krojf i Rinus Mihels negde sa nebesa uputili gromoglasan aplauz. Izvikani i objektivno zastrašujući švedski napadački tandem Aleksandar Isak – Viktor Đekereš u potpunosti je neutralisan i ostavljen bez ikakvog uticaja na igru, dok je na drugoj strani viđena napadačka klinika i surovih 5:1 za vizu koja vodi u šesnaestinu finala Mundijala.
Strategija ekstremno visokog presinga i konstantne rotacije mesta u ofanzivnoj trećini potpuno je dezorijentisala i razbila skandinavsku defanzivnu liniju. Kuman je povukao hazarderski, ali genijalan potez – u startnu postavu je umesto Krisensija Samervila uvrstio robusnog napadača Sanderlenda Brajana Brobija, momka koji je prvobitno umalo ostao van spiska putnika za Svetsko prvenstvo. Brobi je poverenje opravdao već u petom minutu kada je probio led, da bi u 17. minutu svojim drugim golom najavio potpuni potop protivnika. Šveđani nisu znali odakle dolazi opasnost, a u drugom poluvremenu egzekutorsku palicu preuzeo je Kodi Gakpo. Prvo je u 47. minutu povisio na 3:0, a potom u 54. minutu svojim drugim pogotkom doveo narandžastu tribinu do stanja potpunog transa i ekstaze.
Iako su zbog pet postignutih golova u centru pažnje sasvim prirodno bili ofanzivci, hvale vredan analitički osvrt mora se uputiti na račun golmana Holandije Barta Ferbrugena. Čuvar mreže Brajtona je u poslednjih 10 minuta prvog poluvremena, pri rezultatu koji je još uvek davao nadu rivalu, odbranio tri čista zicera iz izuzetno povoljnih pozicija – dva puta je zaustavio Đekereša i jednom Benjamina Nigrena. Čak i kada je rezervista Entoni Elanga u 59. minutu uspeo da postigne utešni gol za Švedsku nakon jedne kontre (što otvara legitimno pitanje za selektora Grema Potera zbog čega mu takav igrač sedi na klupi), to je bio samo kratkotrajan prekid holandskog plesa. Kumanov tim nije povukao ručnu, a tačku na ovu istorijsku lekciju stavio je upravo džoker Samervil u 88. minutu, nakon filigranske akcije za konačnih 5:1. Švedska sada nakon uvodne pobede nad Tunisom ima gol-razliku nula i moraće protiv Japana da vadi kestenje iz vatre, dok Holandija ima legitimno pravo da sanja o boginji.
M.M.
