Prvi meč Grupe G na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u Sijetlu doneo nam je jasan pokazatelj da su geografske i istorijske razlike u modernom reprezentativnom fudbalu potpuno izbrisane. Belgija, u koju je javnost ponovo uprla oči uprkos smeni generacija, odigrala je bledo, bezidejno i na kraju može biti prezadovoljna osvojenim bodom protiv izuzetno disciplinovane selekcije Egipta (1:1). Izabranici Rudija Garsije delovali su tromo i nepovezano u prvom poluvremenu, upisavši tek pokoju polušansu preko Kevina De Brujnea i Žeremija Dokua, dok su Faraoni sa jasnim planom neutralisali kreativni pogon protivnika i strpljivo čekali svoju šansu.
A ona je stigla u 19. minutu kada je Emam Ašur fantastičnim udarcem matirao Tiba Kurtou i bacio u trans afričke navijače. Selektor Egipta Hosam Hasan odmah je prekomandovao svoj tim u rigidan defanzivni blok sa dve linije po pet igrača, što je za Belgijance bila nerešiva enigma. Egipćani su preko agilnog Zika, napadača Piramidsa, mogli i do ubedljivijeg vođstva pre odlaska na odmor, ali je Kurtoa spasao svoj tim težeg nokauta. Posmatrajući statistiku, Egipat je kontrolisao posed u uvodnom delu meča (58:42), a taktička zrelost afričke selekcije naterala je Garsiju da u nastavku napravi radikalne rezove i potraži spas na klupi za rezervne igrače.
Spas je stigao u liku Romelua Lukakua. Iskusnom napadaču bilo je potrebno svega 23 sekunde na terenu da napravi pometnju u dotad besprekornoj odbrani Faraona. Nakon oštrog centaršuta Menijea, popularni „Big Rom“ je upotrebio svoju prepoznatljivu fizičku snagu, razgrnuo dvojicu čuvara i naterao nesrećnog Mohameda Hanija da postigne autogol u 66. minutu. Ipak, osim tog trenutka inspiracije i stative De Brujnea iz slobodnog udarca, Belgija je pokazala premalo za ekipu koja pretenduje na visok plasman. Daleko je ovaj sastav od onog koji je 2018. godine u Rusiji bio treći na svetu. Predstoji im duel sa Novim Zelandom gde su bodovi imperativ, ali igra iz Sijetla pali ozbiljan alarm u Briselu.
M.M.
