Tačno 1. aprila 1999. godine, prvi novosadski most, Varadinski, srušen je tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju. Hiljade građana okupile su se na Keju kako bi se poslednji put oprostile od simbola grada i povezivanja dve obale Dunava.
Pre tačno 27 godina, 1. aprila 1999. godine, Novosađani su svedočili jednoj od najtužnijih epizoda u novijoj istoriji grada – srušen je prvi od tri novosadska mosta, Varadinski most, tokom NATO bombardovanja Srbije. Tog dana hiljade građana okupile su se na Keju kako bi se oprostile od mosta koji je decenijama bio simbol povezanosti i života na Dunavu.
Varadinski most je, prvi put, bio uništen i tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, ali se sećanje na april 1999. duboko urezalo u kolektivnu svest Novosađana. Most nije bio samo infrastrukturni objekat – on je predstavljao svedočanstvo istorije, identiteta i svakodnevnog života grada. Njegovim rušenjem prekinuta je važna veza između dve obale Dunava, a sam grad je ušao u period velike nesigurnosti i patnje.
NATO bombardovanje trajalo je tokom 9 dana agresije na SR Jugoslaviju, tokom kojih je uništena značajna civilna i industrijska infrastruktura, ali Varadinski most ostao je simbol gubitka, ali i otpornosti grada. Novosađani su i danas puni sećanja na taj dan, kada su hiljade ljudi dolazile na Kej kako bi poslednji put videli svoj omiljeni most, čuvajući uspomenu na miran život koji je bio prekinut nasiljem.
Ovaj datum podseća nas ne samo na destrukciju, već i na snagu i zajedništvo građana koji su, uprkos svemu, nastavili da grade svoj grad i čuvaju sećanje na most koji je spajao obale, ljude i sećanja.
