Šta kupiti osobi koja tvrdi da joj ništa ne treba? To pitanje ume da potroši više vremena nego sama kupovina. Prelistavamo ponudu, tražimo nešto neobično i zamišljamo oduševljenje prilikom otvaranja paketa. A možda bi najkorisniji početak bio mnogo jednostavniji: saslušati šta toj osobi zaista nedostaje ili šta bi je obradovalo.
Upravo tu nastaje razlika između poklona koji izgleda upečatljivo i poklona koji će neko rado koristiti. Istraživanja o darivanju, predstavljena na poslovnoj školi Univerziteta Stanford, pokazala su da primaoci mogu više da cene ono što su tražili nego iznenađenje koje je davalac sam osmislio. Drugim rečima, pažljivo slušanje nije manje lično od pogađanja.
Ovo ne znači da iznenađenja treba izbaciti iz života. Znači samo da ne moramo da ih postavimo kao obavezan uslov dobrog poklona. Ako je neko nekoliko puta pomenuo određenu knjigu, alat za hobi ili predmet koji želi da zameni, u tome već postoji sasvim dovoljno informacija. Ponekad je najlepša poruka upravo ona neizgovorena: zapamtio sam šta ti je važno.
Razmišljanja o psihologiji darivanja, koja objavljuje i poslovna škola Univerziteta Jejl, dodatno pokazuju koliko se očekivanja darodavca i primaoca mogu razlikovati. Osoba koja bira poklon često razmišlja o trenutku predaje, dok je onome ko ga dobija važan život predmeta posle tog trenutka. Zato praktično pitanje „Da li će ovo koristiti?“ zaslužuje mesto pored pitanja „Da li će se iznenaditi?“.
Povod za ovu temu daje i novi praznični izbor Hindustan tajmsa, posvećen poklonima za ljude koji već mnogo toga imaju. Za domaćeg čitaoca važnija od pojedinačne kupovne preporuke jeste mogućnost da se izbor prilagodi stvarnoj osobi. Neko će se obradovati predmetu, neko zajedničkom planu, a neko tome što ne mora da pronalazi mesto za još jednu stvar.
Jedan praktičan postupak može da bude sasvim kratak: pre kupovine zapisati šta osoba voli, šta već ima i šta joj ne bi odgovaralo. To nije istraživački zadatak, već način da se izbegne kupovina samo zato što je nešto lepo upakovano. Ako biramo zajednički izlazak ili aktivnost, dobro je prvo razmisliti da li je to zaista njen izbor ili nešto što bismo prvenstveno mi želeli.
Može se unapred odrediti i iznos koji nam je prijatan. Tako poklon ostaje znak pažnje, umesto da postane takmičenje ili razlog za neprijatan osećaj. U krugu porodice i prijatelja sasvim je prihvatljivo dogovoriti okvir, pitati za želju ili udružiti se oko jednog smislenog poklona. Lični pečat ne mora da se meri brojem kupljenih stvari.
Najlepši pokloni često su lako objašnjivi jednom rečenicom: ovo sam izabrao zato što znam da ti znači. Ta rečenica može da prati i mali paket i veliko iznenađenje. Kada postoji dobar razlog, ukrasni papir postaje samo završni detalj. A potraga za savršenim poklonom prestaje da bude potraga za nečim što niko ranije nije video.
S.B.
Izvor: Postinfo
