Najskuplji stan u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine prodat je u beogradskoj opštini Stari grad za 2,6 miliona evra, dok je najviša cena kvadratnog metra iznosila 12.000 evra, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Najskuplja kuća prodata je na teritoriji opštine Savski venac za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto koštalo 77.000 evra, takođe na teritoriji Starog grada.
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvih šest meseci ove godine iznosila je 4,2 milijarde evra, što je 10,1 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. U tom periodu zaključena su 61.343 kupoprodajna ugovora, odnosno 0,2 odsto više nego godinu ranije.
Cene stanova nastavile su umereno da rastu, uz međugodišnju stopu rasta od 5,25 odsto, navodi RGZ.
Kupovina nepokretnosti putem kredita zabeležena je u 14 odsto ugovora o prometu, što je za jedan procentni poen više nego u prvom polugodištu prošle godine.
Kada je reč o stanovima, kreditno plaćanje zabeleženo je u 33 odsto kupoprodajnih ugovora, u poređenju sa 30 odsto u istom periodu 2025. godine.
Najveći deo novca na tržištu nekretnina uložen je upravo u stanove – 2,5 milijardi evra, što predstavlja 61 odsto ukupne prometovane vrednosti.
Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, odnosno osam odsto ukupne vrednosti tržišta. Građevinsko zemljište učestvovalo je sa 282,8 miliona evra ili sedam odsto, poslovni prostori sa 212,9 miliona evra ili pet odsto, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 125,6 miliona evra, odnosno tri odsto.
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, sa udelom od 55 odsto. Beograd ima i najveće učešće u vrednosti prometa garažnih prostora, 68 odsto, poslovnih prostora, 51 odsto, i građevinskog zemljišta, 50 odsto.
Vojvodina je prednjačila u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća, sa 43 odsto, i vikendica, sa 57 odsto.
U prvih šest meseci 2026. godine građevinsko zemljište, garažni prostori i poslovni prostori zabeležili su rast i broja kupoprodajnih ugovora i vrednosti tržišta.
Vrednost prometa građevinskog zemljišta porasla je 3,2 odsto, uz povećanje broja ugovora od 14,9 odsto. Garažni prostori beleže rast vrednosti od 16,8 odsto i povećanje broja ugovora od 9,6 odsto, dok je kod poslovnih prostora broj ugovora povećan 6,4 odsto, a vrednost tržišta čak 30 odsto.
Kod stanova je broj kupoprodajnih ugovora smanjen za 1,9 odsto, ali je vrednost prometa povećana za 11,4 odsto.
Tržište kuća takođe je zabeležilo pad broja ugovora, za 2,2 odsto, dok je vrednost prometa porasla 7,5 odsto.
Kod poljoprivrednog zemljišta broj kupoprodajnih ugovora smanjen je za 14,1 odsto, dok je vrednost prometa međugodišnje povećana za 18,8 odsto.
E.M.
