Nesreća na Elbrusu, u kojoj je život izgubilo petoro planinara iz Bosne i Hercegovine, ponovo je otvorila pitanje koliko su opasni najviši svetski vrhovi. Iako Elbrus ne spada među tehnički najzahtevnije planine, nagle vremenske promene, ekstremna hladnoća i velika nadmorska visina mogu biti kobna i za iskusne alpiniste.
Prema informacijama spasilaca, sedmočlana grupa iz BiH pokušala je samostalni uspon bez profesionalnog vodiča. Problemi su nastali na visini od oko 5.100 metara, a uprkos spasilačkoj akciji, petoro članova ekspedicije izgubilo je život.
Elbrus nije „laka“ planina
Stručnjaci upozoravaju da se Elbrus često pogrešno smatra pristupačnim vrhom upravo zato što ne zahteva složene tehničke penjačke veštine.
Spasilac Gorske službe spasavanja Srbije Nedeljko Pešterac ističe da su iskustvo, odgovarajuća oprema, aklimatizacija i angažovanje licenciranog vodiča od presudnog značaja na ekspedicijama iznad 5.000 metara, gde je spasavanje izuzetno otežano.
Najopasniji vrhovi sveta
Među planinama sa najvećom stopom smrtnosti izdvajaju se Anapurna I u Nepalu, K2 na granici Pakistana i Kine i Nanga Parbat u Pakistanu. Njihove najveće opasnosti su lavine, ledeni odroni, nestabilan teren i ekstremni vremenski uslovi.
Iako je Mont Everest najviši vrh sveta, njegova stopa smrtnosti je manja zbog razvijenije infrastrukture i velikog broja organizovanih ekspedicija. Najveći rizik predstavlja takozvana „zona smrti“ iznad 8.000 metara, gde nedostatak kiseonika ozbiljno ugrožava život penjača.
Najveća opasnost na Elbrusu
Elbrus, visok 5.642 metra, smatra se jednom od najopasnijih planina Evrope ne zbog tehničke zahtevnosti, već zbog kombinacije naglih vremenskih promena, jakih vetrova, ekstremne hladnoće, visinske bolesti, glečerskih pukotina i otežanog spasavanja.
Upravo je tragedija na ovom vrhu još jednom pokazala da u visokogorstvu nema „lakih“ planina i da potcenjivanje rizika može imati fatalne posledice.
E.M.
