AKITA, JAPAN – Dok se u našim krajevima zima tera zvonima i maskama, na severu Japana, na poluostrvu Oga, odvija se jedan od najstrašnijih i najfascinantnijih rituala Azije. Reč je o Namahage festivalu, drevnoj tradiciji koja balansira na tankoj granici između horora i blagoslova, a koja je, baš poput naših zvončara, pod zaštitom UNESCO-a.
Glavni i najautentičniji ritual se tradicionalno održava u noći 31. decembra (uoči Nove godine) po kućama, ali za turiste i širu javnost, najspektakularniji događaj je „Namahage Sedo“ festival, koji se održava svake godine tokom drugog vikenda u februaru. Ove godine, taj spektakl pod otvorenim nebom i uz plamenove vatri održava se upravo sada.
Namahage su bića koja liče na demone (oni), sa zastrašujućim maskama plave ili crvene boje, velikim očnjacima i rogovima. Obučeni su u tradicionalne ogrtače od pirinčane slame (mino) i nose drvene noževe i kofe.
Njihov nastup je sve samo ne nežan. Oni upadaju u kuće uz karakteristične, duboke krike koji lede krv u žilama, pitajući:
„Ima li ovde nevaljale dece koja plaču?“
„Da li su snahe vredne ili samo lenčare?“
Iako deci (pa i odraslima) nimalo nije svejedno kada se ovi demoni pojave na vratima, Namahage se zapravo smatraju božanstvima-glasnicima koji sa planina donose blagoslov. Veruje se da oni svojim zastrašivanjem zapravo „otresaju“ lenjost i lošu sreću sa ukućana.
Domaćin kuće ih dočekuje sa velikim poštovanjem, odeven u svečani kimono, nudi im saké i tradicionalne kolačiće od pirinča (mochi). Tek kada se demoni „udobrovolje“ hranom i pićem, oni blagosiljaju porodicu za dobro zdravlje i bogatu žetvu u nastupajućoj godini.
Festival vatre i bubnjeva
Za razliku od intimnih poseta kućama, februarski festival kod hrama Shinzan je prava umetnička predstava. Uz svetlost ogromnih lomača, desetine Namahaga silaze sa mračnih planinskih staza noseći baklje. Sve to prati hipnotišući zvuk Taiko bubnjeva, čiji ritam imitira otkucaje srca i pojačava mističnu atmosferu ovog drevnog rituala.
Zanimljivo je da slama koja otpadne sa njihovih kostima tokom plesa i trke smatra se svetom. Ljudi je sakupljaju i vezuju oko glave ili čuvaju u domovima kao amajliju protiv bolesti.
N.V.
