VAŠINGTON – Sjedinjene Američke Države pokrenule su agresivno lobiranje unutar NATO alijanse sa ciljem drastičnog smanjenja spoljnih misija, uključujući ključne operacije u Iraku i na Kosovu i Metohiji. Kako prenosi briselski portal Politiko pozivajući se na diplomatske izvore iz sedišta alijanse, Vašington zahteva da se NATO vrati svojim korenima kao strogo evroatlantski odbrambeni pakt, eliminišući sve aktivnosti koje odstupaju od koncepta „Amerika na prvom mestu“.
Kraj „misija van područja“ i izolacija Ukrajine
Prvo, američki „spisak želja“ podrazumeva prekid takozvanih „aktivnosti van područja“ koje iritiraju Belu kuću i opterećuju budžet. To uključuje i blokadu učešća Ukrajine i indo-pacifičkih saveznika na predstojećem samitu u Ankari u julu. Trampova administracija želi da NATO prestane da se širi i bavi globalnim problemima, fokusirajući se isključivo na direktnu odbranu članica, što evropski saveznici vide kao uvod u potpuno povlačenje SAD iz bezbednosne arhitekture Evrope.
Drugo, najava smanjenja snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji izazvala je najveću zabrinutost među diplomatama. Iako su razgovori u ranoj fazi, signal iz Vašingtona je jasan: Amerika više ne želi da garantuje bezbednost na Balkanu na način na koji je to činila poslednjih 25 godina. Ovo bi moglo ostaviti bezbednosni vakuum koji evropske zemlje, suočene sa sopstvenim vojnim nedostacima, trenutno nisu u stanju da popune.
Treće, unutar alijanse se ovaj proces naziva „povratak na fabrička podešavanja“, što podrazumeva transformaciju NATO-a u organizaciju koja više neće biti instrument globalne hegemonije već regionalni pakt pod kontrolom nacionalnih interesa. Ovakav zaokret direktno pogađa Kijev koji je očekivao formalne korake ka članstvu, ali i saveznike u Aziji koji su se uzdali u NATO kao protivtežu Kini.
M. D.
