Ponekad se priroda toliko približi estetskom jeziku interneta da prizor izgleda kao da je prošao kroz aplikaciju, iako nije prošao ni kroz šta osim kroz vetar, pesak i atmosferu. Jučerašnje Reutersove fotografije sa Krita pokazale su upravo takav trenutak: ostrvo je bilo obavijeno narandžastom izmaglicom koju je donela saharska prašina, podignuta jakim južnim vetrovima.
Prizor je bio gotovo filmski. Heraklion je izgledao kao scena prebojena jednim tonom, u kome ljudi sa maskama, šetači i ulice dobijaju nestvaran izgled. Ali iza te vizuelne neobičnosti stoji sasvim stvaran meteorološki mehanizam: čestice prašine iz Afrike, nošene vazdušnim strujama preko Mediterana, povremeno pretvore delove Grčke u pejzaž koji deluje kao da nije sa ove strane mora. Reuters beleži upravo takav dan, zabeležen 1. aprila na Kritu.
Ova priča je zanimljiva i zato što Krit za ogroman broj ljudi iz Srbije nije apstraktna tačka na mapi, nego jedno od najprepoznatljivijih letnjih odredišta. Zato prizor sa jučerašnjih fotografija ne deluje kao daleka egzotika, već kao podsetnik da je Mediteran lep upravo zato što nije uvek pitom. Ponekad je razglednica, a ponekad lekcija iz geografije koju nebo ispiše preko čitavog horizonta.
Takvi događaji pokazuju i koliko se granice prirodnih pojava ne poklapaju sa političkim mapama. Pesak ne poznaje državne linije, kao ni vazdušne struje. U jednoj narandžastoj izmaglici odjednom se sretnu Sahara, Egej i evropsko ostrvo puno turista. A kada priroda napravi takav kadar, čoveku ostaje samo da ga gleda i shvati koliko je svet uvezan i onda kada ćuti.
S.B.
