Čekamo da provri voda, sedimo pored prozora ili smo stigli nekoliko minuta pre dogovorenog susreta. Ruka gotovo sama krene ka telefonu, kao da svaki mali razmak u danu mora nečim da se popuni. A možda nije loše ostaviti poneki takav trenutak bez zadatka. Ne zato što ćemo obavezno smisliti genijalnu ideju, već zato što i mirno vreme pripada normalnom životu. Ponekad se u njemu setimo nečega lepog, složimo utiske ili jednostavno gledamo kako se napolju menja svetlost. Taj mali predah ne mora da ima rezultat koji ćemo nekome pokazati da bi imao smisla.
Nauka već dugo razlikuje odsustvo spoljašnjeg zadatka od odsustva moždane aktivnosti. U radu objavljenom 2001. istraživači predvođeni Markusom Rajhlom opisali su obrazac aktivnosti koji je postao važan za proučavanje takozvanog podrazumevanog režima rada mozga. Jednostavno rečeno, mozak nije aparat koji čeka ugašen između dva posla. Različiti sistemi menjaju način angažovanja u zavisnosti od toga šta radimo. Ovo je zanimljiv okvir za razumevanje dokolice, ali nije dokaz da je svako gledanje kroz prozor korisnije od usredsređenog rada, niti razlog da odsutnost poistovetimo sa odmorom u svakoj situaciji.
Pitanje odnosa lutanja misli i kreativnosti posebno je privuklo istraživače. Jedan eksperiment iz 2012, objavljen u časopisu Psychological Science, pokazao je bolje rezultate na prethodno zadatim kreativnim problemima posle jednostavne aktivnosti koja je ostavljala prostor da misli odlutaju. Učesnici su tražili neobične načine upotrebe poznatih predmeta, pa je istraživanje bilo vezano za konkretan zadatak, a ne za opštu procenu nečijeg talenta. Važan detalj je da običan odmor nije dao isti obrazac rezultata. Čak i kada istraživanje zvuči kao potvrda poznatog iskustva, njegove granice pomažu da ga razumemo preciznije.
Kasnija provera tog zaključka, sprovedena kroz dva istraživanja sa ukupno 443 učesnika, nije pronašla podršku za tvrdnju da lutanje misli tokom pauze samo po sebi poboljšava ovu vrstu kreativnosti. Zato je najpoštenije reći da je odnos složen i da miran trenutak nije recept za inspiraciju. Hindustan Times je danas otvorio ovu temu razgovorom sa neurologom o značaju vremena bez stalnih spoljašnjih podsticaja. Povod je blizak svakodnevici, a poruka može da ostane skromna: ne moramo svaku prazninu u rasporedu odmah pretvoriti u novi niz sadržaja. To je izbor kako provodimo vreme, a ne obećanje boljeg učinka.
Možemo, recimo, da popijemo kafu bez paralelnog pregledanja deset poruka ili da nekoliko minuta sedimo na klupi i primetimo šta nam privlači pažnju. Ovo su mali predlozi za svakodnevicu, ne posebna terapija niti obavezan program. Nekome prija kratka tišina, drugome lagan kućni posao, a nekome miran razgovor. Dokolica, umor i neprijatno vrtloženje istih briga nisu isto iskustvo, pa nema potrebe forsirati stanje koje nam ne prija. Najvažnije je da predah ne postane još jedan zahtev koji moramo savršeno da ispunimo. Nema ocene, pravilnog izraza lica niti univerzalnog broja minuta.
U danu punom podsetnika lepo je ostaviti i mali prostor koji ništa ne najavljuje. Možda ćemo u njemu dobiti ideju, možda ćemo samo primetiti da je čaj spreman. Obe mogućnosti su sasvim u redu. Vrednost odmora ne mora stalno da se meri time koliko ćemo posle njega uraditi. Ponekad je prijatno već to što smo sebi dozvolili da nekoliko trenutaka budemo tu gde jesmo, bez sledećeg sadržaja koji čeka da ga otvorimo.
S.B.
