Zvuči kao metafora, ali nije: naučnici opisuju „nevidljivu hemijsku kišu“ koja pada širom planete. Prema studiji sa Lancaster University, hemikalije koje su zamenile CFC supstance (zbog zaštite ozonskog omotača) sada doprinose porastu trifluorosirćetne kiseline (TFA) – postojanog zagađivača koji završava u vodi, zemlji i ledu, čak i u udaljenim regionima poput Arktika.
Poenta nije samo u tome da nešto „postoji“, već da rast traje zbog dugog životnog veka prethodnih supstanci i njihovih produkata razgradnje. TFA se dovodi u vezu sa širim problemom PFAS porodice („forever chemicals“), jer se sporo razgrađuje i može da se akumulira u ekosistemima. U prevodu: čak i kad menjamo industrijske navike, posledice mogu kasniti godinama.
Vrednost ovakvih vesti je praktična: skreću pažnju da „zelenija zamena“ nekad ima neočekivane tragove u prirodi. To je argument za preciznije praćenje i strože procene zamenskih hemikalija – pre nego što postanu nova normalnost.
S.B.
