OZREN – Danas se navršavaju tačno 33 godine od pogibije Spomenka Gostića, najmlađeg odlikovanog borca Vojske Republike Srpske, koji je život položio 1993. godine braneći rodni kraj. Imao je samo 15 godina, a njegova sudbina postala je simbol stradanja, ali i nesalomivog duha srpskog naroda na planini Ozren tokom odbrambeno-otadžbinskog rata.
Detinjstvo prekinuto ratom i gubicima
Ratni vihor Gostića je zatekao u godinama kada se tek zakoračuje u život, ali su tragedije stizale jedna drugu – prvo mu je preminula majka, a ubrzo potom baka, koja je o njemu brinula, poginula je u jednom od prvih neprijateljskih napada na selo. Ostavši potpuno sam, bez roditeljskog staranja i sigurnog doma, Spomenko se priključio vojsci, odbijajući ponude da bude evakuisan na bezbedno mesto u inostranstvo.
„Mali vuk“ sa Ozrena
Zbog izuzetne hrabrosti i poznavanja terena, saborci su ga prozvali „Mali vuk“. Spomenko je konjskom zapregom, od koje se retko odvajao, dopremao hranu i vodu borcima na prvoj liniji fronta, a ranjenike izvlačio iz kiše granata, poručujući odlučno: „Dok rat traje, ja odavde neću“.
Njegova žrtva ostaje trajno urezana u istoriju kao primer deteta koje je preko noći odraslo da bi pomoglo svom narodu u najtežim trenucima opstanka. Spomenko Gostić posthumno je odlikovan Medaljom zasluga za narod, a uspomenu na njega danas čuvaju brojni spomenici i pesme širom Republike Srpske i Srbije.
Spomenko Gostić poginuo je 20. marta 1993. godine, nedaleko od svog sela Jovići na Ozrenu. Tog dana, granata je usmrtila njega i još petoricu saboraca. Sahranjen je pored majke i bake. Za iskazanu hrabrost, Spomenko Gostić posthumno je odlikovan Medaljom zasluga za narod Republike Srpske. Odlikovan je i Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“, koju mu je dodelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
M. D.
