Postoje vesti iz prirode koje ne govore o nestajanju, nego o nečemu gotovo jednako složenom — o uspehu koji počinje da traži nova pravila života. Guardian je juče objavio snažan tekst iz Nepala, iz oblasti oko nacionalnog parka Čitvan, gde se broj velikih životinja poput nosoroga i tigrova povećava, a zajedno s tim raste i broj susreta sa ljudima. U selu Sauraha nije više neobična scena da indijski nosorog izađe na glavnu ulicu, prođe pored hotela i biciklista i nastavi dalje kao da grad i šuma više nisu potpuno odvojeni svetovi.
Guardian posebno prati rad Dome Paudel, prve žene trail vodiča u Nepalu i osnivačice Wildlife Victim Fund-a, koja pokušava da lokalne zajednice nauči kako da žive sigurnije uz megafaunu. Njena priča nije apstraktna: majku joj je 2004. ubio nosorog, a u tekstu se navodi i više potresnih primera meštana koji su izgubili članove porodice usred pokušaja da odbrane useve, odu po drva ili pecaju blizu šume. Posebno se ističe da su žene u takvim zajednicama često najizloženije, jer upravo one češće ulaze u šumske zone po drva, travu i stočnu hranu.
Ono što priču čini izuzetno zanimljivom jeste činjenica da je Nepal ovde, na neki način, žrtva sopstvenog uspeha. Guardian piše da je početkom sedamdesetih u zemlji ostalo svega oko 100 nosoroga, uglavnom u Čitvanu, dok ih danas u i oko tog parka živi gotovo 700, zahvaljujući antikrijumčarskim merama i saradnji sa lokalnim zajednicama. To je izvanredan rezultat zaštite prirode, ali istovremeno i podsetnik da očuvanje nije kraj priče. Kada se životinja vrati, mora da se promeni i ljudski svet oko nje.
Možda je baš zato ova tema toliko snažna. Ne svodi prirodu na romantiku, ali je ne prikazuje ni kao neprijatelja. Umesto toga, pokazuje koliko je teško i važno naučiti deliti prostor. U Nepalu se ne pregovara samo o životu nosoroga, nego i o tome kako selo, usev, put, turistički hotel i divlja životinja mogu da stanu u istu geografiju. To je daleko ozbiljniji i zreliji oblik očuvanja prirode od bilo kakvog slogana. A upravo zato ova priča ostaje u glavi: jer pokazuje da uspeh u zaštiti života ponekad počinje tek onda kada više nema bezbedne udaljenosti.
S.B.
