BEOGRAD – Produženje licence za poslovanje NIS-a kratkoročno smanjuje rizik od prekida ključnih poslovnih procesa kompanije, ali ne otklanja strukturni problem njenog statusa i zavisnosti Srbije od ograničenog broja pravaca snabdevanja sirovom naftom.
Ekonomista Veljko Mijušković ocenio je da je produženje licence značajno jer NIS-u omogućava da nastavi uvoz i preradu sirove nafte, finansijske transakcije i prodaju derivata. Istovremeno, on upozorava da je reč o privremenom rešenju koje ostavlja otvorenim pitanje dugoročnog statusa kompanije.
„Ovo je samo jedna vrsta predaha“, rekao je Mijušković, navodeći da pregovori o budućem rešenju i dalje zavise od niza ekonomskih i političkih faktora, prenosi Tanjug.
JANAF ostaje ključna karika
Za poslovanje NIS-a od posebnog značaja je kontinuitet transporta sirove nafte. Mijušković zato produženje licence za JANAF vidi kao jednako važan element stabilnosti snabdevanja.
Najveći deo sirove nafte za potrebe domaće prerade stiže upravo preko ovog pravca, zbog čega bi eventualni poremećaj u transportu mogao da se direktno odrazi na rad rafinerije i snabdevanje tržišta derivatima.
Iz tog razloga, pitanje NIS-a, prema njegovoj oceni, ne može se posmatrati izolovano od šire energetske politike Srbije.
„Nije dovoljno imati alternativne izvore, već i alternativne rute“, naveo je Mijušković.
To praktično znači da bi diversifikacija trebalo da obuhvati i dobavljače i infrastrukturu kojom se sirovina doprema do Srbije. Takva strategija smanjuje zavisnost od pojedinačnih transportnih pravaca i potencijalnih poremećaja na međunarodnom tržištu.
Novi pritisak – tržište dizela
Dodatni rizik predstavlja situacija na globalnom tržištu dizela. Mijušković ukazuje da je dostupnost ovog derivata sve značajnije pitanje i da se rizici više ne mogu posmatrati samo kroz kretanje berzanskih cena.
Za domaće tržište to znači da eventualni poremećaji u međunarodnoj trgovini derivatima mogu povećati pritisak na nabavne troškove, a posredno i na cene goriva za domaćinstva i privredu.
Država u takvim okolnostima raspolaže određenim instrumentima za ublažavanje udara na potrošače. Među njima su puštanje dela rezervi na tržište, smanjenje akciza i ograničavanje marži.
Međutim, svaka od tih mera ima svoju ekonomsku cenu. Smanjenje akciza znači niže budžetske prihode, dok intervencije na strani maloprodajnih cena mogu menjati raspodelu troška između države, trgovaca i potrošača.
Dugoročno pitanje ostaje otvoreno
Mijušković smatra da je zbog kompleksnosti pregovora teško pouzdano proceniti kada i na koji način bi moglo biti postignuto trajno rešenje za NIS.
Za Srbiju se zato, uz kratkoročno očuvanje kontinuiteta poslovanja kompanije, otvara i šire pitanje energetske otpornosti – od vlasničke strukture i pristupa sirovoj nafti do transportne infrastrukture, strateških rezervi i alternativnih dobavljača.
Produženje licence u tom smislu obezbeđuje dodatno vreme, ali naredni period ostaje važan za definisanje dugoročnijeg modela koji bi smanjio rizike po snabdevanje tržišta naftom i derivatima.
