Na dnevnom redu je i Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i predlog izmena Zakona o upisu nepokretnosti.
Pred poslanicima je i predlog za izmenu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi, kao i predlog za izmenu Zakona o javnom dugu.
Poslanici će razmatrati i predlog izmena Zakona o javnim medijskim servisima, kao i predloge za izmenu Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o nacionalnom DNK registru.
Na dnevnom redu su i predlozi više zakona o zajmovima, kao i izveštaji o radu Agencije za sprečavanje korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije.
Poslanici o zakonima na dnevnom redu, najviše o rebalansu i Pravosudnoj akademiji
Poslanici Skupštini Srbije raspravljaju o predlozima zakona koji su na dnevnom redu vanredne sednice, a najviše o predlogu rebalansa budžeta i predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji.
Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski rekao je da je dobro što je rebalansom budžeta predviđeno više sredstava za Vojsku, kao i izdvajanje stredstava koja idu ugroženima, naročito penzionerima.
„Nadam se da će u budžetu koji će doći, verovatno u sledećem sazivu, ta sredstva biti još veća, naročito za Vojsku, naročito za Srbe na Kosovu i Metohiji“, naveo je Komlenski.
On je pozdravio izmene Zakona o crkvama i verskim zajednicama, kao i povećanje ulaganja u privredu, a kada reč o izmenama Zakona o sudijama i izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Komlenski je naveo da je poslanička grupa njegove stranke predložila nekoliko izmena kojima se za dve godine odlažu postavljeni rokovi za uvođenje Pravosudne akademije kao jedinog ulaza za pravosuđe.
Pozvao je takođe da se raspiše referendum o ulasku u EU.
Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Muamer Bačevac ocenio je da je rebalans budžeta socijalno orijentisan i da se njime potvrđuje opredeljenje države da pomogne svim građanima.
„Ovaj rebalans će biti takođe i razvojni, jako mi je drago što će se nastaviti trend izgradnje i gradnje naše države, nastaviće se ili će se čak odvojiti više sredstava za one investicije koje su započete i koje treba da krenu. Pre svega me raduje što nastavljamo ulaganje u zdravstveni sistem i rebalansom se obezbeđuju dodatna sredstva za izgradnju Tiršove 2. To je bitno za sve građane Srbije, bitno je čak i za građane koji nisu iz Beograda, jer je to tercijalna ustanova u kojoj se leči većina teško obolele naše dece“, rekao je Bačevac.
Naveo je da je bitno što se nastavljaju investicije koje vode računa o ravnomernom regionalnom razvoju i dodao da je od izuzetnog značaja nastavak rada na izgradnji Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru.
„Stanovnici Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Raške i svih drugih mesta jugozapadne Srbije moći će da koriste ovu ustanovu koja će imati velike potencijale, velike prostorne kapacitete. Nadam se da će pružati i najsavremenije zdravstvene usluge građanima koji žive u ovom delu Srbije“, rekao je Bačevac.
On je ocenio da je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji sličan francuskom nacionalnom modelu i da je cilj da se kroz jedinstvenu instituciju obezbedi ujednačen kvalitet znanja i eliminiše diskrecionalno pravo pri izboru na funkciju.
Bačevac je ukazao i na neke, kako je naveo, nelogičnosti koje postoje u Novom Pazaru kada je reč o pravosuđu i ocednio da na pozicijama sudija i tužilaca nema dovoljno Bošnjaka.
Na to je ministar pravde Nenad Vujić odgovorio da je izbor sudija i tužilaca u nadležnosti Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
„Naravno, saveti su u obavezi, zakonskoj, da vode računa o nacionalnom sastavu, i to je neki maksimum koji piše u našem zakonu“, objasnio je Vujić.
Na predlog Bačevca da se u Novom Pazaru uspostavi Privredni sud, Vujić je odgovorio da država planira da uđe u duboku analizu celokupne mreže sudova i tužilaštva.
Poslanik „MI – Glas iz naroda“ Dragan Stanojević je, govoreći o jednokratnoj pomoći građanima, ocenio da građani traže da njihova plata može da pokrije život.
Na dnevnom redu vanredne sednice koja je danas počela je 59 tačaka, među kojima i predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
– Mali: Rebalans budžeta ne ugrožava udeo javnog duga u BDP; opozicija kritikuje predlog
Ministar finansija Siniša Mali branio je danas u Skupštini Srbije, tokom rasprave o rebalansu budžeta, predlog rebalansa ističući da se njime ne ugrožava udeo javnog duga u BDP-u, dok poslanici opozicije kritikuju predloženi rebalans tvrdeći da se deficit konstatno povećava.
Ministar Mali je, odgovarajući poslaniku Srbija centar – SRCE Slobodanu Cvejiću, koji je naveo da je Fiskalni savet u svom izveštaju napisao da je deficit budžeta Republike Srbije „neodrživ“, pozvao Cvejića da pokaže na kojoj strani tog izveštaja piše da je deficit „neodrživ“, s obzirom na to da je, kako je istakao, Fiskalni savet naveo da „rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti“ i „javni dug bi trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a“.
„Kada govorite o visini deficita, treba da imate u vidu da je visina deficita neposredno vezana za udeo javnog duga u BDP-u. I ako imate situaciju da se udeo javnog duga u BDP-u smanjuje iz godine u godinu, to vam dovoljno govori da ni na koji način niste ugrozili makroekonomsku stabilnost“, ukazao je Mali.
On je dodao da uvek treba porediti stopu rasta BDP-a i stopu rasta udela javnog duga u BDP-u, jer se na taj način može viditi kako se koriste pozajmljena sredstva iz kredita.
„Ni na koji način ne ugrožavamo udeo javnog duga u BDP-u, smanjuje se iz godine u godinu, i do kraja ove godine, uprkos povećanom deficitu, nećemo imati više od 44, 45 odsto, mnogo manje od nivoa Mastrihta, duplo manje nego prosek evrozone. Srbija je nisko zadužena zemlja, a ono što ne znate je da već naredne godine planiramo, naravno zavisi od volje građana, deficit od 2,75 odsto. Podsetiću vas takođe da smo prošle godine planirali deficit u budžetu od 3 odsto, ostvareni deficit bio je 2,4 odsto“, naveo je Mali.
Na navode Cvejića da je procena rasta BDP-a porasla samo zbog rasta poljoprivrede, Mali je odgovorio da BDP raste zbog rasta u više privrednih delatnosti i naveo da je u drugom kvartalu ove godine industrijska proizvodnja rasla 1,5 odsto, građevina 8,2 odsto, poljoprivreda porasla 15,7 odsto, a usluge su porasle 3,3 odsto.
Ministra je ukazao da zato ne treba vezivati rast BDP-a samo za rast poljoprivrede.
Cvejić je takođe tvrdio da je rast BDP-a u uvelikoj meri zasnovan i na inflaciji i da bi, kako smatra, stvari bile još „drastičnije“ kada bi kurs dinara u odnosu na evro bio, kako je naveo, „realan“.
Mali je odgovorio da je sve vreme govori o realnom rastu BDP-a i da je razlika između nominalnog i realnog rasta to što jedan uključuje inflaciju, a drugi ne uključuje inflaciju.
„U ovom slučaju, kada govorimo o 3,6 odsto rasta, govorimo o realnom rastu, dakle rastu iznad nivoa inflacije“, istakao je Mali.
Osvrćući se na Cvejićevu kritiku kada je reč o kursu dinara, Mali je rekao da Cvejić pripada školi bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića i svih ostalih koji su, kako je rekao, „ubili“ dinar od 2008. do 2012. godine.
Cvejić je tvrdio da izveštaj Fiskalnog saveta pokazuje da se deficit u budžetskim planovima konstantno uvećava i da postaje „neodrživ“.
Prema njegovim navodima, rebalans predviđa i pad investicija u osnovna sredstva, što je, kako on smatra, još jedan dokaz da je rast privrede na bazi jačanja domaće tražnje koja se zadovoljava uvoznim robama dugoročno neodrživ.
– Vujić: Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji dobio pozitivno mišljenje Venecijanske
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas da je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbije, dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije i da ispunjava sve standarde.
– Pavkov: Srbija 2012. godine imala pod zaštitom prirode 5,9 odsto teritorije, danas 10,76 odsto
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da su čista manipulacija navodi da je požar u Deliblatskoj peščari rezultat promene namene zemljišta i sklanjanja statusa zaštićenog područja.
– Odbor za poljoprivredu usvojio u načelu predlog rebalansa budžeta za 2026.
Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su na današnjoj 33. sednici usvojili u načelu predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2026. godinu – Razdeo 24 Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je podnela Vlada Srbije.
U daljem toku sednice, članovi Odbora su razmotrili i usvojili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za period od 1. aprila do 30. juna 2026. godine.
Takođe, na sednici Odbora razmotreno je i pitanje suše i vodotokova.
Zbog suše koja je pogodila Srbiju, članovi Odbora usvojili su Predlog da se ukine pravdanje računima osnovnim podsticajima od 18.000 dinara po hektaru.
Takođe, usvojen je i predlog da se raspiše javni konkurs za ruralnu infrastrukturu i da pribavljanje dokumentacije traje 15 dana, kao i to da Operativni štab za suzbijanje zaraznih bolesti vrši svoju funkciju u skladu sa zaključkom vlade.
Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su predlog zaključka koji se odnosi na pitanje suše i vodotokova.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Miroslav Aleksić, Stanislava Janošević, Dragan Jovanović, Dejan Bulatović, Nikola Pantelić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Ivan Karić i Jožef Tobiaš.
Fiskalni savet: Povećanje prihoda u rebalansu u osnovi realistično
Povećanje prihoda u rebalansu u osnovi je realistično, ali se velikim delom oslanja na vanredne neporeske prihode, navedeno je u Oceni predloga rebalansa budžeta Srbije za 2026.godinu Fiskalnog savet Srbije, a ukupni prihodi povećani su za 112,5 milijardi dinara, od čega poreski za oko 28 milijardi, prvenstveno usled većih prihoda od PDV-a i poreza na dobit,
Rebalansom se republički rashodi povećavaju za oko 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijarde dinara, navodi se u oceni predloga rebalansa.
Dodaje se i da je najznačajnija nova politika jednokratne isplate građanima, u ukupnom iznosu od gotovo 100 miljardi dinara, pri čemu će 71 milijardi biti finansirana iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda.
Kako ocenjuje Fiskalni savet, iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, veliki deo programa isplata stanovništvu ostaje neselektivan, izvan sistemskih okvira i privremenog karaktera.
Ovo implicira, smatra Fiskalni savet, veoma ograničene efekte na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast, a u aktuelnim makroekonomskim uslovima može čak dodatno podstaći inflaciju.
Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija, kako navode, bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza.
Međutim, kako tvrdi Fiskalni savet, u 2026. takvih okolnosti nema i navodi da je najnovijom projekcijom vlade prognoza privrednog rasta povećana je sa tri na 3,3 odsto.
Istovremeno, kako navode, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate umanjuje prihode za oko 30 milijardi dinara.
Najveća promena odnosi se na neporeske prihode, koji su povećani za gotovo 80 milijardi dinara, uglavnom zbog očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i NBS, navode iz Fiskalnog saveta.
– Odbor za finansije podržao rebalans budžeta i više drugih zakonskih predloga
Skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je podržao i u načelu prihvatio predloženi budžet za 2026. godinu i više drugih zakonskih predloga, koji se nalaze na dnevnom redu skupštinskog zasedanja koje je danas počelo.
Članovi odbora podržali su, između ostalih, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu, koji je podnela Vlada Srbije.
Prihvaćeni su i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2025. godinu, o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, i izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, zakonske izmene o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
U načelu su podržani i predlozi zakonskih izmena o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o akcizama, fiskalizaciji, elektronskom fakturisanju, elektronskim otpremnicama, javnom dugu, utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, o slobodnim zonama, duvanu, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, porezu na dohodak građana, o porezu na dobit pravnih lica.
Podržano je i više zakonskih predloga koji se tiču obezbeđivanja novca za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji.
– Rebalansom nastavljamo da brinemo o građanima, ulažemo u kapitalne investicije
Rebalansom budžeta za 2026. nastavljamo da brinemo o našim građanima, ali i da snažno ulažemo u kapitalne investicije, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali i dodao da je više novca izdvojeno za zdravstvo, obrazovanje, prosvetu, odbranu.
„Za sve ono što je važno za kvalitet života ljudi. I sve to uz dobre makroekonomske pokazatelje“, istakao je on na svom Instagram nalogu.
Naveo je da su ukupni prihodi planirani u iznosu od 2.527,15 milijardi dinara.
Za kapitalne investicije planirano je 779,9 milijardi dinara ili 7,0 odsto BDP, a za paket pomoći građanima iz budžeta 734,4 miliona evra.
Za zdravstvo je planirano 28,3 milijarde dinara više, za ostvarivanje prava iz Alimentacionog fonda 60,7 miliona dinara, za roditelje negovatelje 591,5 miliona dinara, više od 530 milijardi dinara za obrazovanje.
Za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije planirano je 315,9 milijardi dinara.
Javni dug je projektovan na 43,8 odsto na centralnom nivou, projektovana stopa rasta je 3,3 odsto, a očekivani BDP u 2026. godini je 95,3 milijarde evra, naveo je ministar Mali.
– Odbor podržao Predlog izmena Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u načelu
Odbor za zdravlje i porodicu na današnjoj sednici je usvojio u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, koji je podnela Vlada.
Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić, a Odbor je većinom glasova usvojio obrazložen predlog zakona, objavljeno je na sajtu Skupštine.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama je na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbije koja je danas počela.
– U narednih 10 do 15 dana odluka o nivou povećanja plata i penzija
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će u narednih 10 do 15 dana biti doneta odluka o nivou povećanja plata i penzija koje će, kako je rekao, biti veće od decembra ili januara naredne godine.
On je to rekao na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući rebalans budžeta, dodajući da je cilj države da ove godine rast ekonomije bude 3,3 odsto i bude u top tri rasta ekonomije u Evropi, a da sledeće godine, zajedno sa Ekspom, Srbija bude broj jedan ekonomija Evrope kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju.
Podsetio je da će od 1. januara naredne godine minimalna zarada biti podignuta sa 550 na 600 evra.
„Podignuta je minimalna zarada za 9,2 odsto, na 70.470 dinara. Poređenja radi, 2011. godine ta minimalna zarada bila je 15.700 dinara. Evo, sada će biti preko 70.000 dinara, 600 evra. Mi time ispunjavamo i obećanje koje smo dali, a to je da ćemo do kraja naredne godine, a to je deo programa ‘Srbija, skok u budućnost 2027’, imati minimalnu zaradu od 650 evra. Dakle, od 1. januara naredne godine smo već na 600 evra“, rekao je Mali.
Naveo je da država preuzima najveći deo tereta ovog povećanja minimalca na sebe.
„Taj zakon je, takođe, ovde pred vama, porez na dohodak građana, idemo i sa povećanjem od 9,2 odsto, dakle isto procentualno povećanje kao i povećanje minimalne zarade neoporezivog dela dohotka, što je za naše poslodavce veoma važno“, rekao je Mali.
Naveo je da je tržište rada stabilno i da stopa nezaposlenosti iznosi 8,9 odsto, te je podsetio da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ima investicioni kreditni rejting.
– Od 7. septembra prijave za jednokratnu pomoć, ceo paket vredan skoro milijardu
Siniša Mali je izjavio da će od 7. septembra početi prijave za isplatu jednokratne pomoći građanima u iznosu od 6.000 dinara koji nemaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda , dodajući da je ceo paket pomoći građanima vredan 980,6 miliona evra.
Mali je na sednici Skupštine Srbije obrazlažući rebalans budžeta rekao da dva stuba rebalansa predstavljaju – briga o građanima i dalji nastavak ubrzanog ekonomskog rasta i razvoja.
„Ministarstvo zdravlja, skoro 30 milijardi dinara više novca. Ministarstvo poljoprivrede, prvi put mislim da imamo 7,3 odsto našeg budžeta usmerenog upravo ka poljoprivredi, nikada više. Kada pogledate socijalu, 25 milijardi dinara više“, rekao je Mali.
On je objasnio da uz rebalans budžeta ide i posebni zakon koji se odnosi na isplatu jednokratne pomoći onima koji su najugroženiji -penzioneri, primaoci socijalne pomoći, dečijieg dodatka, kao i borci i oni koji primaju borački dodatak.
„Mi ćemo svim našim najstarijim sugrađanima, ako usvojite taj zakon, 14. septembra isplatiti – nekima 35.000 dinara, nekima 27.500 dinara, nekima 20.000 dinara, a takođe ćemo sa po 25.000 dinara pomoći onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, onima koji primaju borački dodatak, i sa po 10.000 dinara svim borcima, kojih ima još negde oko 90.000 u Srbiji.Dakle, ogromna pomoć za sve one kategorije građana za koje smatramo da su ugroženi ovom krizom. To je ogroman novac iz budžeta, ogroman novac iz ušteda koje smo ostvarili i većih prihoda“, rekao je Mali.
Govoreći o najavljenoj jednokratnoj pomoći svim punoletnim građanima u iznosu od 6.000 dinara, naveo je da će se ta isplata desiti u periodu od 22. do 25. septembra.
„Jedan deo tog novca isplaćuje se iz Akcionarskog fonda, svim onim građanima koji imaju pravo na tu isplatu. Inače, zakon je relativno loš, po mom mišljenju, zakon iz 2008. godine, gde pravo na isplatu imaju samo punoletni građani do 31. 12. 2007. godine. Naravno, bilo bi besmisleno da se taj novac isplati samo njima, a da onda imate još milion i dva miliona građana koji nisu primili ništa. Zato smo izdvojili dodatni novac iz budžeta, negde oko 150 miliona evra, kako bismo svim punoletnim građanima obezbedili jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Ta pomoć biće isplaćena u periodu od 22. do 25. septembra“, rekao je Mali.
Naveo je da oni koji imaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda ne treba za pomoć da se prijavljuju, a oni koji nemaju, od 7. do 21. septembra traju prijave, nakon čega će svi dobiti novac na račun.
„Oni koji primaju novčanu socijalnu pomoć i penzioneri ne treba da se prijavljuju uopšte, oni će automatski dobiti ovu jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Ceo taj paket, vredi 980,6 miliona evra. Dakle, milijarda evra. Kada saberete vaučere koje smo podelili, 30.000 vaučera od po 10.000 dinara, kada pogledate pomoć koju smo dali kada je sniženje lekova u pitanju, isplata ove jednokratne pomoći onima koji su najugroženiji, isplata 6.000 dinara svim punoletnim građanima, dakle to je ukupno skoro milijardu evra“, rekao je Mali.
– Mali: Rebalansom za kapitalne investicije planirano 780 milijardi dinara
Rebalansom budžeta Srbije povećava se udeo novca za kapitalne investicije u odnosu na originalni budžet i on će iznositi sedam odsto, odnosno 780 milijardi dinara, izjavio je Siniša Mali.
On je, na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući rebalans budžeta, rekao da je rebalans usmeren i na povećanje životnog standarda građana Srbije pa će socijalno ugrožene kategorije dobiti jednokratnu finansijski pomoć, a svi punoletni građani naknadu u iznosu od po 6.000 dinara.
Mali je naveo da je Srbija makroekonomski stabilna, da na računu trenutno ima 600 milijardi dinara.
„Naše su projekcije da će bruto domaći proizvod Srbije na kraju ove godine dostići 95 milijardi evra a da će sledeće godine, posle Ekspa, preći 100 milijardi evra“, rekao je on.
Naveo je da je javni dug pod kontrolom i da neće preći 45 odsto udela u BDP-u do kraja godine.
To je, kako je naveo, duplo bolje od proseka evro zone, dok je prosek u svetu 100 odsto.
„U drugom kvartalu imali smo rast BDP-a od 3,6 odsto, projekcija je da ove godine bude 3,3 odsto što je bolje od prvobitno planiranog. Plan nam je da sa ovakvim rastom nastavimo“, istakao je ministar finansija.
Naveo je da će svi prihodi u budžetu ove godine biti ukupno veći za 112,5 milijardi i da su svi prihodi osim akciza veći od planiranih.
– SVM će podržati predlog rebalansa budžeta
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Akoš Ujhelji izjavio je danas u Skupštini da će poslanička grupa te stranke u danu za glasanje podržati rebalans budžeta koji je na dnevnom redu sednice koja je danas počela.
On je tokom rasprave na vanrednoj sednici, na čijem je dnevnom redu i predlog rebalansa budžeta za ovu godinu, istakao da je za tu stranku od ključne važnosti što se višak naplaćenih prihoda vraća direktno građanima, kroz jačanje socijalne i zdravstvene sigurnosti.
„Ovaj rebalans donosi skoro 30 milijardi dinara više za resor zdravstva. Taj novac je namenjen za uvođenje najsavremenijih inovativnih lekova, lečenje retkih bolesti, ali i za kapitalne projekte kao što je izgradnja dečije bolnice Tiršova 2“, rekao je Ujhelji.
Osvrćući se na Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize, rekao je da će poslanici SVM-a podržati i taj predlog.
„Smatramo da je ova mera neophodna, pravovremena i socijalno duboko opravdana“, istakao je Ujhelji.
Poslanik poslaničke grupe Radničke partije Željko Veselinović je naveo da će ta poslanička grupa podržati deo predloga zakona koji su na dnevnom redu.
– Dva osnova za rebalans budžeta – nastavak investicija i pomoć građanima
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije predloženi rebalans budžeta za 2026. godinu i izjavio da su dva osnova za rebalans – nastavak investicija i pomoć građanima.
– Skupštinski odbor usvojio u načelu predloge izmena zakona o gradnji i „Svoj na svome“
Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije usvojio je danas u načelu predloge izmena – Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) i Zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta.
Sednici je prisustovala ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, koja je izjavila da je za nepunih šest meseci primene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) rešeno 333. 870 predmeta i upisano više od 250.000 građana i pravnih lica u katastar nepokretnosti.
Sofronijevićeva je takođe navela i da je tim zakonom postignut odličan rezultat.
Odbor je razmotrio i prihvatio informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za period jul – septembar 2025. godine, oktobar – decembar 2025. godine i za period januar – mart 2026. godine.
Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji predviđa preciziranje pojedinih pojmova koji se koriste u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i izgradnje.
Među definicijama koje su obuhvaćene izmenama nalaze se adaptacija objekta, brownfield lokacije, bruto razvijena građevinska površina, vetroelektrana i vučnica.
Preciznije se definiše i uloga glavnog republičkog urbaniste, odnosno glavnog urbaniste autonomne pokrajine, koji su odgovorni za stručnu kontrolu planskih dokumenata i proveru njihove usklađenosti.
Predloženim izmenama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima trebalo bi da budu otklonjene nedoumice nastale u primeni važećeg zakona, uz obezbeđivanje ravnopravnijeg položaja građana i dodatno unapređenje ostvarivanja osnovnih ciljeva zakona.
U obrazloženju za njegovo donošenje navedeno je da je donošenjem ovog zakona Srbija dobila jedinstven i tačan registar nepokretnosti, čime su stvoreni uslovi za efikasnije planiranje javnih politika, prostorno i urbanističko planiranje, kao i doslednije sprovođenje mera zaštite prostora i prirodnih resursa.
Navedeno je i da pouzdani podaci u centralnoj evidenciji obezbeđuju i veće prihode budžeta kroz naplatu naknada i poreza dok se uvođenjem nulte tolerancije na bespravnu gradnju jača pravni poredak i obezbeđuje zaštita javnog interesa.
Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta uređuju se mere za smanjenje troškova i olakšavanje i ubrzavanje postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta i pripadajućih sredstava, kao i mere koje se odnose na pristup i korišćenje postojeće fizičke infrastrukture, zajedničko izvođenje građevinskih radova, transparentnost u vezi sa fizičkom infrastrukturom i planiranim građevinskim radovima.
– Odbor podržao tri predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova
Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije prihvatio je u načelu tri predloga koji su na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbije koja počinje danas i predložio narodnim poslanicima da ih usvoje.
Odbor je na današnjoj sednici odlučio da prihvati u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Opšteg sporazuma o privilegijama i imunitetima Međunarodne organizacije kriminalističke policije – INTERPOL, koji je podnela Vlada.
Takođe, Odbor je odlučio da prihvati u načelu i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eksplozivnim ostacima rata uz Konvenciju o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koja se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva (Protokol V), koji je podnela Vlada.
Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova su na sednici Odbora predstavili predložene zakone. Odlučeno je da izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine bude predsednik Odbora Milovan Drecun.
Na dnevnom redu su i zakoni o Pravosudnoj akademiji, izmene zakona o upisu nepokretnosti, kao i izmene Zakona o korupciji.
Na utvrđenom dnevnom redu je i predlog za izmenu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi, koji je podnela Vlada Srbije, kao i predlog za izmenu Zakona o javnom dugu.
Poslanici će razmatrati i izmene Zakona o elektronskim otpremnicama, izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, izmene Zakona o fiskalizaciji, kao i izmene zakona o akcizama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, dopunu Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Pred poslanicima su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, izmene Zakona o duvanu, izmene Zakona o slobodnim zonama, kao i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2025. godinu.
Pored toga, dnevnim redom je utvrđeno razmatranje Predloga zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, izmene Zakona o javnom beležništvu.
Razmatraće se i Izmene Zakona o sudijama, Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, dopune Zakona o lobiranju, izmene Zakona o javnom tužilaštvu, izmene Zakona o elektronskoj upravi.
Jedna od tačaka su i izmene Zakona o sprečavanju korupcije, koje je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.
Zatim Predlog zakona o dopuni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je podneo narodni poslanik Dane Stanojčić, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, koji je podneo isti poslanik.
Predlog za izmenu Zakona o javnim medijskim servisima je podnela narodni poslanik Nevena Đurić.
Vlada je uputila predlog za izmenu Zakona o crkvama i verskim zajednicama, izmenu Zakona o nacionalnom DNK registru, izmene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
Pred poslanicima će se naći i Predlog za izmenu Zakona o državnim službenicima, koji je podneo narodni poslanik Uglješa Marković.
Takođe razmatraće se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je podnela vlada kao i Predlog za izmenu Zakona o planiranju i izgradnji.
Pored toga, na dnevnom redu je i više zakonskih predloga o kreditima za infrastrukturne projekte.
Jedan od njih je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod AikBank akcionarskog društva Beograd, OTP Banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad, Banca Intesa A.D. Beograd i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja brze saobraćajnice, deonica Bački Breg – Sombor – Kikinda, koji je podnela vlada.
Takođe, Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto – puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, koji je podnela vlada, kao i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto – puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, zatim Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja brze saobraćajnice deonica Požarevac – Golubac (Dunavska magistrala).
Predložen je i zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za izmirivanje obaveza Akcionarskog društva za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima Transnafta Pančevo, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi izgradnje naftovoda Srbija – Mađarska, koji je podnela vlada.
Na dnevnom redu je i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod NLB KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto – puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad.
Zatim, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Angole o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.
Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.
Takođe, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 ADD 2 (2026) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije – Zajam za finansiranje javnog sektora – renoviranje zdravstvenih centara.
Među tačakama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti bezbednosti hrane, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina, Predlog zakona o potvrđivanju Opšteg sporazuma o privilegijama i imunitetima Međunarodne organizacije kriminalističke policije – INTERPOL.
Poslanici će razmatrati i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eksplozivnim ostacima rata uz Konvenciju o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koja se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva (Protokol V).
Razmatraće se i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01. 01. 2025. do 31. 12. 2025. godine, Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2025. godinu, koji je podnela Kancelarija za javne nabavke, Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2025. godinu, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2025. godinu, Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2025. godinu.
Tu je i Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu, Izveštaj o radu za 2025. godinu, koji je podnela Agencija za sprečavanje korupcije, Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2025. godinu.
Među tačkama su i Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Statut Republičke komisije za energetske mreže, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
