Pasivnost i statičnost menadžmenta u Humskoj ulici dovele su Partizan u izuzetno neprijatnu situaciju na domaćem tržištu, gde novosadska Vojvodina trenutno demonstrira finansijsku i operativnu nadmoć.
Kao kada fudbaler postigne gol u prvom minutu utakmice i onda se divi sopstvenom remek-delu, tako poslednjih sedmica izgleda Danko Lazović u ulozi generalnog direktora Partizana. Doveo je Sašu Ilića na klupu i za to dobio apsolutnu naklonost javnosti, a onda je jednostavno stao. Angažovanje petorice igrača poput Zekovića, Aleksića, Kojzeka, Traorea i Žea trenutno nije dovoljno, jer crno-beli još uvek nisu doveli pojačanje koje garantuje instant kvalitet. Nema ni izlaznih transfera koji bi obezbedili ozbiljan budžet, a navijačka nervoza opravdano raste u osvit nove sezone. Prošlosezonsko treće mesto na tabeli Mozzart Bet Superlige moralo je da bude alarm za buđenje, ali Humska trenutno deluje začureno u sopstvenim idejama.
Pogled preko plota, u dvorište novosadske Vojvodine, otkriva bolnu realnost. Dok je Partizan trošio skromnih 2.150.000 evra (gde je većina otišla na otkup ugovora Dembe Seka), Vojvodina je inkasirala 4.300.000 evra, sa budžetom projektovanim na preko sedam miliona. Poslednji primer Silvestera Džaspera, za koga Novosađani Železničaru nude čak 1.800.000 evra, najbolje oslikava situaciju. Partizan je tog istog igrača želeo pre dva meseca, rukovodeći se parolom da „igrač želi samo kod njih“, potpuno zaboravljajući ekonomske parametre. Na isti način Humska je ostala bez Ifeta Đakovca i Lazara Romanića. Vojvodina uspeva da vrati i uticajne bivše igrače poput Dejana Zukića i Slobodana Medojevića, dok je Partizan u poslednja tri prelazna roka svaki put bezuspešno pokušavao da vrati proverene asove. Osim povratka Saše Zdjelara koji se ekspresno završio, niko se nije odazvao. Bez kupovine iz domaćeg šampionata (izuzev slobodnog golmana Marka Miloševića), Partizan ostaje u pat-poziciji, dok sezona kuca na vrata.
M.M.
