Novi Sad je ove sedmice domaćin 24. Međunarodnog biometeorološkog kongresa, jednog od najznačajnijih svetskih naučnih skupova u oblasti biometeorologije. Više od 215 istraživača iz 46 zemalja razmenjuje iskustva i najnovija naučna saznanja o posledicama klimatskih promena, koje sve snažnije utiču na zdravlje stanovništva, funkcionisanje gradova, poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih resursa.
Klimatske promene postale su jedan od najvećih izazova savremenog društva, a upravo je njihov uticaj na čoveka i životnu sredinu centralna tema 24. Međunarodnog biometeorološkog kongresa, koji se održava u Novom Sadu u organizaciji Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Na četvorodnevnom skupu učestvuje 215 stručnjaka iz 46 država, koji će kroz predavanja, naučne sesije i panel diskusije predstaviti najnovija istraživanja iz oblasti biometeorologije, klimatologije, javnog zdravlja, ekologije i održivog razvoja.
Ekstremni vremenski uslovi postaju nova realnost
Jedna od osnovnih poruka kongresa jeste da klimatske promene više nisu dugoročna pretnja, već realnost koja već danas oblikuje svakodnevni život i zahteva prilagođavanje svih sektora društva.
Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Stevan Savić ocenio je da Srbija, kao i ostatak Evrope, sve češće trpi posledice ekstremnih vremenskih prilika.
– Poslednjih godina svedoci smo sve intenzivnijih i dugotrajnijih toplotnih talasa, koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje ljudi. Biometeorologija proučava kako klimatski uslovi utiču na organizam i kako se društvo može prilagoditi novim okolnostima kako bi se smanjile posledice po stanovništvo – rekao je Savić.
On je naglasio da ekstremne temperature posebno ugrožavaju starije osobe, hronične bolesnike, decu i radnike koji najveći deo dana provode na otvorenom.
Klimatske promene traže drugačije planiranje gradova
Veliki deo kongresa posvećen je prilagođavanju urbanih sredina novim klimatskim uslovima.
Naučnici ukazuju da zbog sve izraženijeg efekta urbanih toplotnih ostrva temperature u gradovima često dostižu znatno više vrednosti nego u okolnim ruralnim područjima, što dodatno povećava zdravstvene rizike tokom letnjih meseci.
Među predloženim rešenjima nalaze se veće ulaganje u zelenu infrastrukturu, proširenje parkova i drvoreda, korišćenje savremenih građevinskih materijala, razvoj sistema za rano upozoravanje na ekstremne vremenske prilike, kao i primena naprednih tehnologija za praćenje mikroklimatskih promena.
Stručnjaci smatraju da će upravo ovakve mere biti ključne za povećanje otpornosti gradova na posledice klimatskih promena.
Međunarodna saradnja kao pokretač naučnog razvoja
Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Srđan Rončević istakao je da organizacija jednog ovakvog međunarodnog skupa predstavlja potvrdu ugleda koji novosadski univerzitet ima u svetskoj naučnoj zajednici.
Kako je naveo, saradnja sa vodećim istraživačkim centrima omogućava domaćim naučnicima pristup savremenoj opremi, međunarodnim projektima i istraživanjima koja prevazilaze mogućnosti pojedinačnih institucija.
– Razmena znanja i iskustava sa kolegama iz sveta otvara prostor za nova istraživanja, zajedničke projekte i primenu inovativnih naučnih metoda koje doprinose razvoju domaće nauke – rekao je Rončević.
Vreme utiče na zdravlje, poljoprivredu i privredu
Predsednik Međunarodnog biometeorološkog društva Skot Šeridan ocenio je da biometeorologija danas ima značajnu ulogu u razumevanju posledica klimatskih promena.
On je upozorio da sve češće suše, ekstremne vrućine i obilne padavine ostavljaju ozbiljne posledice ne samo na zdravlje stanovništva već i na poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo, biodiverzitet i ukupnu ekonomsku održivost brojnih regiona.
– Razumevanje načina na koji klima utiče na ljude, životinje i biljke predstavlja osnov za donošenje kvalitetnih odluka koje će pomoći društvu da se uspešnije prilagodi novim klimatskim okolnostima – istakao je Šeridan.
Novi Sad na mapi svetske nauke
Ovogodišnji kongres dodatno potvrđuje poziciju Novog Sada kao značajnog regionalnog naučnog centra i mesta međunarodne razmene znanja. Nakon prethodnog skupa održanog u Sjedinjenim Američkim Državama, organizacija kongresa u Srbiji predstavlja priznanje domaćim istraživačima i njihovom doprinosu razvoju biometeorologije.
Tokom narednih dana biće predstavljeni brojni naučni radovi posvećeni klimatskim promenama, javnom zdravlju, održivom razvoju, poljoprivredi i urbanom planiranju, sa zajedničkim ciljem – pronalaženjem rešenja koja će pomoći društvu da se uspešnije suoči sa izazovima koje donosi sve toplija i klimatski nestabilnija budućnost.
