NOVI SAD – Ispred megamarketa u Novom Sadu neuobičajene gužve. Ugaženi sneg, uporna kiša i dan uoči Badnjeg dana pretvorili su parkinge u poligon nervoze, gde je i iskusnim vozačima teško da se snađu, a uparkiranje postaje mala urbana avantura.
U prodavnicama – potpuni haos. Kupovna kolica u Lidlu juče su se kretala kao oklopne divizije. Sa prepunim kolicima jedva se prolazi između rafova, a prizor je svuda isti: kolica su puna kao da se roba deli besplatno. Iako se svi žale da nemaju para, puna kolica pričaju sasvim drugačiju priču.
Meso u frižiderima sumnjivo se proredilo. Pred Božić svi traže prasetinu – a frižideri prazni. Prasetine nema ni u jednom megamarketu u gradu. Posle dva sata obilaska velikih prodavnica, čak i najuporniji odustaju. A u Srbiji, po nepisanom pravilu, praznici bez prasetine nisu praznici. Razočaranje je neminovno. Kao i svake godine, toalet-papir – iz nekog neobjašnjivog razloga – pred praznike postaje roba od strateškog značaja i završava u kolicima u velikim količinama.
Izrazi lica kupaca ne odražavaju mir i radost uoči Božića, već onaj drevni, instinktivni strah: „ako sada ne kupim, više nikada neće biti“. Kao da neradni dan za Božić ne znači porodično okupljanje i prazničnu toplinu, već zatvorene prodavnice, kolaps snabdevanja i poslednji čin civilizacije.
U istoriji čovečanstva bilo je gladi, ratova i opsada. Bilo je vremena kada se nije dolazilo do hleba. A danas stojimo sa prepunim kolicima, nervozni, gazeći jedni drugima po petama, jer jedan dan neće biti moguće otići u prodavnicu.
Vojvođanski reporter/ E. Marjanov
