Loše, loše i još jednom podvučeno crvenom hemijskom – loše; fudbaleri Lacija nastavili su slobodan pad u provaliju prosečnosti, ostavivši u Lečeu utisak tima koji je zaboravio osnove ofanzivne igre.
Ona šamarčina koju je ekipa Mauricija Sarija dobila od Koma u prošlom kolu nije bila trenutni bljesak slabosti, već brutalno realna skica nemoći jednog tima koji se davi u sopstvenoj dekadenciji. Rimski „Nebeskoplavi“ se nekako provlače protiv timova sa dna tabele, ali čim naiđu na iole organizovaniji otpor, dobiju po tamburi. Utakmica protiv skromnog Lečea (0:0) bila je idealna prilika za povratak na pobednički kolosek, s obzirom na to da je rival na poslednjih osam mečeva slavio samo jednom. Umesto toga, dobili smo nulu od fudbala, nulu od igre i rezultat koji najviše peče one koji su potrošili dva sata života gledajući ovaj antiklimaks.
Statistički, Leče ima više razloga da žali. Rikardo Sotil je projektilom iz slobodnog udarca naterao Ivana Provedela na vrhunsku intervenciju, dok je Lacio u ofanzivnom smislu bio potpuno sterilan. Posebno brine status srpskih napadača. Nikola Štulić je kod domaćina bio žrtva defanzivne dogme Eusebija Di Frančeska, napustivši teren u 64. minutu bez ijednog upućenog šuta. Na drugoj strani, Petar Ratkov, plaćen 13.000.000 evra, izgleda kao izolovan čovek na pustom ostrvu. Sarijeva konstatacija da momak iz Salcburga ne može sam da reši nagomilane probleme dobila je potvrdu – problema je toliko da su počeli da prelivaju preko ivice bazena u Rimu. Ovo je verovatno najslabiji Lacio u poslednje dve decenije, a najgore od svega je što nema ni naznake izlaska iz tunela.
