BEOGRAD – U sali „Makavejev“ svečano je obeležen Dan Jugoslovenske kinoteke, Državnog audiovizuelnog arhiva Srbije, uz uručenje prestižnog priznanja Zlatni pečat reditelju Bori Draškoviću i zvanično otvaranje 28. Festivala nitratnog filma. Tradicionalna manifestacija okupila je vodeće domaće i inostrane filmske profesionalce, spajajući proslavu istorije nacionalnog teatra slika sa početkom jednog od najspecifičnijih filmskih festivala u regionu.
Dobitnik Zlatnog pečata za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti povezao je ovo priznanje sa kapitalnim izdanjem svojih Sabranih dela u 12 tomova, podvlačeći neraskidivu vezu svoje generacije sa prostorom koji im je doneo umetničko sazrevanje.
Hvala na ovoj nagradi za moje filmove. Zaista sam uzbuđen… Ove godine su se poklopile bitne stvari za mene, kao što je ova nagrada i kao što je to izdanje mojih Sabranih dela u izdanju Prometeja, od 12 tomova… Za moju generaciju Kinoteka predstavlja jedan hram mašte i slobode; ako nas niste mogli naći u koncertnoj dvorrani, onda biste nas pronašli u Kinoteci. U to vreme stasavala je istovremeno generacija koja će iznedriti naš novi film, a i sama Kinoteka je rasla da bi postala ovo što je danas… Na neki način, naučili smo u Kinoteci da gledamo, da gledamo slobodno. Naučili smo da, na neki način, prodremo u identitet sveta, što smo posle pretočili i u svoje filmove. Zato uvek govorim da sam ja dete Kinoteke, iako doduše ne ove lepe zgrade, nego one „sirotinjske“ u Kosovskoj ulici, ali svakako Kinoteka je za mene svetlo mesto.
Svečani program nastavljen je dodelom plaketa pojedincima i institucijama za dugogodišnju uspešnu saradnju sa ovom ustanovom kulture. Među ovogodišnjim laureatima su Valeria Kamporesi, direktorka Španske kinoteke, Jan Erik Holst, istoričar filma iz Osla, Elif Rongen iz Holandske kinoteke, Erik Košuta, predsednik kompanije Danubia Holdings Group, i Sonja Đurović Vukadinović, viši filmski arhivista Jugoslovenske kinoteke.
Vršilac dužnosti direktora Kinoteke i selektor Festivala nitratnog filma Aleksandar Erdeljanović predstavio je programsku shemu, najavivši ekskluzivne projekcije koje su otvorile ovogodišnju smotru. Publika je imala priliku da pogleda ostvarenje „Ubistvo srpske kraljevske porodice“ iz 1903. godine u produkciji francuske kuće „Braća Pate“, snimljeno samo dva dana nakon Majskog prevrata, koje nosi status najstarijeg igranog filma o Srbiji. Pored ovog istorijskog rariteta, prikazan je i dokumentarni film „Limijer! Avantura počinje“, koji donosi više od 100 restaurisanih radova braće Limijer uz stručne komentare istoričara filma Tijerija Fremoa.
N.V.
