Muzej savremene umetnosti Vojvodine postao je mesto susreta umetnosti, sećanja i različitih stvaralačkih praksi. Izložba „Kosamdesete“ Branislava Petrića, otvorena u četvrtak, 29. oktobra, nije samo pregled umetnikovog višedecenijskog rada, već i pokušaj da se kroz umetničku postavku ispriča priča o novosadskoj alternativnoj sceni, njenim ljudima, prostorima i idejama koje su oblikovale kulturni život grada.
Postavka je koncipirana tako da obuhvati čitavu zgradu Muzeja, od podruma do krova, a posetiocu nudi iskustvo kretanja kroz različite slojeve Petrićevog stvaralaštva. Radovi nastali tokom prethodnih tridesetak godina, od kojih mnogi ranije nisu bili predstavljeni na jednom mestu, pristigli su iz Italije, Severne Makedonije i privatnih kolekcija. Njihovo objedinjavanje omogućilo je uvid u kontinuitet umetničkog istraživanja koje se razvijalo kroz slikarstvo, skulpturu, instalaciju, performans, video i različite oblike interdisciplinarnog stvaralaštva.
Posebnu ideju izložbe predstavlja transformacija muzeja u ono što je kustos Branko Popović nazvao „Muzejem svete zgrade“. Stambena zgrada, motiv koji se provlači kroz Petrićevu karijeru, u ovoj koncepciji postaje metafora prostora zajedničkog života i stvaranja. Umetnikova zamisao jeste da zgrada ne bude samo mesto stanovanja, već i prostor kulture, susreta i razmene, a čitava muzejska postavka prati upravo tu viziju.
Vladimir Mitrović, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, istakao je da je Petrić odabran za centralnu ličnost obeležavanja 60 godina postojanja ustanove zbog dugogodišnje saradnje, ali i mogućnosti da se na jednom mestu predstavi veliki deo njegovog opusa.
Prema njegovim rečima, izložba predstavlja svojevrstan vrhunac obeležavanja jubileja Muzeja, a posebno je značajno što je realizovana u saradnji sa nezavisnim kulturnim sektorom, čiji je doprinos važan za razvoj i očuvanje umetničke scene.
Kustos izložbe Branko Popović ocenio je da je Branislav Petrić jedna od najrelevantnijih figura novosadske umetničke scene generacije koja se formirala tokom osamdesetih godina, ali i autor čiji je rad značajan u širem, nekadašnjem jugoslovenskom, rimskom i italijanskom kulturnom prostoru.
Važan deo izložbe posvećen je i društvenom kontekstu u kojem je nastajala alternativna scena. Zoran Pantelić iz organizacije kuda.org predstavio je vremensku liniju „Lost & Found“, postavljenu u prizemlju Muzeja, koja posetiocima približava umetničke i kulturne tokove Novog Sada, posebno one koji su se razvijali izvan dominantnih institucionalnih okvira.
Ovaj segment otvara prostor za promišljanje o istoriji nezavisne kulture, malim kolektivima i pojedincima koji su, uprkos nedostatku odgovarajuće institucionalne podrške, gradili snažnu i prepoznatljivu umetničku scenu. Kako je istakao Pantelić, upravo je snaga pojedinaca i manjih kolektiva često bila pokretač stvaralaštva na kulturnoj margini.
Sam Branislav Petrić izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa Muzejom i činjenicom da je izložba realizovana kao zajednički poduhvat. Posebno je izdvojio film koji je napravio sa Bojanom Đurišićem, a koji je deo postavke i predstavlja dodatni ključ za razumevanje njegovog umetničkog rada.
Govoreći o svom stvaralačkom putu, Petrić je podsetio i na generaciju kojoj pripada, ističući da su mnogi umetnici iz njegovog okruženja bili izuzetno talentovani, ali da nisu svi uspeli da istraju i nastave svoj rad. Sebe je opisao kao svojevrsnog posrednika između nekadašnje i današnje umetničke scene, pozivajući mlađe generacije da istražuju alternativnu kulturu Novog Sada i njeno nasleđe.
Umetnost koja se nastavlja kroz susrete i razgovore
„Kosamdesete“ nisu izložba koja se završava obilaskom postavke. Tokom njenog trajanja Muzej organizuje bogat prateći program, sa performansima, koncertima, razgovorima, radionicama i vođenjima kroz izložbu.
Prvi programski vikend počeo je u petak, 30. oktobra, performansom „Na taj veseli dan kulture“ slovenačkog umetnika Tomaža Groma, koji povezuje zvuk, video i interakciju sa publikom. Usledio je solistički klavirski koncert Stevana Kovacsa Tickmayera, a večernji program zaokružen je performansom „Furioso“, u kojem učestvuju Nataša Živković, Szymon Gąsiorek i Ilia Belorukov.
U subotu, 31. oktobra, od 17.30 časova predviđen je okrugli sto povodom knjige „Graničnim područjima zaboravljenih vremena“ Stevana Kovacsa Tickmayera, koju je 2025. godine objavio novosadski izdavač Noizac. Razgovor će okupiti Branislava Petrića, Slobodana Tišmu, Stevana Kovacsa Tickmayera, Zorana Pantelića, Gordanu Nonin i Dušana Mihaleka, a predstavlja prvi od tri planirana panela posvećena fenomenologiji alternativne scene osamdesetih godina.
Muzički program nastavlja se u 19 časova koncertom dua Ilia Belorukov – Tomaž Grom, dok je za 20 časova najavljen performans „Gravitacija tišine“ Tomaža Groma, u produkciji ljubljanskog Zavoda Sploh, uz učešće Nataše Živković i Szymona Gąsioreka.
Tokom novembra i decembra biće organizovane i dečje radionice „Reciklažom do umetnosti“, koje vode Studio Mano i akademska slikarka Dejana Nešović. Radionice će se održavati subotom od 11.30 do 13 časova, od 7. novembra do 19. decembra. Posetioce očekuju i posebna vođenja kroz izložbu sa umetnikom, kustosima i njihovim gostima.
Od Novog Sada do Rima – umetnički put Branislava Petrića
Branislav Petrić rođen je 1959. godine, a diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1983. godine, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Tokom osamdesetih bavio se slikarstvom i skulpturom, samostalno i kao član grupe EMISAO. Početkom devedesetih odlazi u Italiju, gde se uključuje u umetnički život Rima i razvija novu, neokonceptualnu i relacionu fazu svog rada, u kojoj značajno mesto zauzimaju instalacije i performansi.
Tokom karijere sarađivao je sa umetnicima iz oblasti muzike, filma, video-arta, pozorišta i nauke, a izlagao je u brojnim međunarodnim institucijama, među kojima su Galerija ŠKUC u Ljubljani, Galerija ULUS-a i Dom omladine u Beogradu, Muzej Makedonije u Skoplju, La Chambre Blanche u Kvebeku, Museo Luigi Pigorini i MAXXI u Rimu, kao i Bijenale u Veneciji.
Od sredine devedesetih sarađuje sa naučnikom i umetnikom Stanišom Dautovićem na projektima koji povezuju umetnost i tehnologiju, dok od početka dvehiljaditih deluje i u okviru multimedijalnog kolektiva Happy Trash Production. Pored izlagačkog rada, koji obuhvata četrdesetak samostalnih i više od pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, bavi se video-scenografijom za koncerte i pozorišne predstave, kao i restauracijom ikona i slika. Od 2014. godine ponovo se, paralelno sa drugim umetničkim aktivnostima, intenzivnije vraća slikarstvu.
Petrić danas živi i stvara na relaciji Rim–Novi Sad, a svoj umetnički identitet opisuje kao IJ – Image Jockey.
Izložba „Kosamdesete“ ostvarena je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Ministarstva kulture Republike Slovenije, Grada Ljubljane, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i organizacije Pro Helvetia, uz učešće gostiju iz Zavoda Sploh.
M. T.
