Savremeni svet je od odugovlačenja napravio gotovo moralni prekršaj. Ako kasniš, nisi dovoljno disciplinovan. Ako zastaneš, već si sumnjiv. Ako gledaš kroz prozor umesto u obavezu, kao da odmah duguješ objašnjenje. Ali jedna sveža britanska priča pokušava da taj refleks preokrene i pokaže da u svakom zastoju ne mora da se krije poraz, već ponekad i tiha priprema za nešto važnije. U tom čitanju, odlaganje nije samo kvar u karakteru, nego prostor u kom čovek može da čuje i sebe, a ne samo rok.
U eseju koji je objavio The Guardian, istoričar Piter Džouns vraća se srednjovekovnom pojmu „acedia”, koji je kasnije prevođen kao lenjost, ali je u starijem razumevanju bio mnogo složeniji: mešavina malaksalosti, rasejanosti, tuge i osećaja da čovek više ne oseća pravac. Upravo tu autor vidi zanimljiv obrt. Nije svaka takva faza prazna. Nekad baš u njoj nastaje unutrašnje pomeranje, a spoljni zastoj otvara dublji rad koji nije odmah vidljiv. Tekst se poziva i na Dantea, kao i na srednjovekovne autore koji su skretanje pažnje posmatrali manje kao kvar, a više kao opasnu, ali plodnu granicu između rasapa i otkrića.
Za čitaoca u Srbiji to je zanimljivo i zato što živimo u vremenu u kom je produktivnost postala oblik javnog ponašanja. Ljudi ne samo da rade, nego stalno pokazuju da rade, planiraju, razvijaju, prate i ne gube ritam. U takvom okruženju svaki zastoj lako dobije ukus krivice. Zato je osvežavajuće kada neko podseti da se izvesna vrsta sporosti ne mora odmah lečiti. Ponekad upravo ona napravi prostor za novu misao, novu odluku ili povratak smislu koji je u ubrzanju počeo da se troši.
Naravno, ni ovaj tekst ne romantizuje potpuno nečinjenje. Nije poenta da čovek zauvek ostane u magli. Poenta je u tome da svaka praznina nije automatski propast. Nekada se u tim „izgubljenim” minutima i satima dogodi najvažniji deo procesa, samo bez publike, bez aplikacije i bez spoljne potvrde. A to je možda i najlepša poruka cele priče: nisu svi korisni trenuci bučni, vidljivi i merljivi. Neki rade baš onda kada spolja deluje da se ne dešava ništa.
S.B.
