Boravak u prirodi često se predstavlja kao nešto jednostavno i oslobađajuće: samo izađeš napolje, dišeš punim plućima i kreneš. U stvarnosti, međutim, planina, sneg, skije, bicikli, šatori i sva prateća oprema umeju da budu veoma skupa ulaznica za taj osećaj slobode. Zato je posebno zanimljiv norveški model koji pokušava da prirodu vrati ljudima bez dodatnog pritiska na kućni budžet i bez nove trke za kupovinom.
Studentski norveški list Studvest opisuje organizaciju BUA kao mrežu koja od 2014. besplatno pozajmljuje opremu za razne aktivnosti, od sporta do izleta, sa ciljem da sport i boravak napolju budu dostupni svima. Danas je prisutna u 208 norveških opština, samo prošle godine pozajmila je više od 818.000 predmeta, a od 2016. ukupno oko 3,5 miliona. Suština nije samo u uštedi, već u ideji da ljudi mogu da istražuju prirodu bez dodatnog podsticanja potrošnje.
U tekstu posebno lepo odjekuje rečenica zaposlenih koji kažu da ne daju samo stvari, nego iskustva. To možda zvuči kao dobra parola, ali u stvari pogađa samu suštinu projekta. Kada student, porodica sa decom ili neko ko je tek stigao u Norvešku može da pozajmi opremu i ode u prirodu bez velikog troška, on ne dobija samo skije ili dasku. Dobija pravo da učestvuje u ritmu zemlje koja prirodu ne doživljava kao luksuz, već kao deo normalnog života. Upravo zato BUA izgleda kao socijalna infrastruktura, a ne kao obična uslužna tačka.
Za Srbiju je ova priča zanimljiva jer otvara vrlo jednostavno pitanje: koliko ljudi kod nas odlaže izlet, planinarenje ili neku aktivnost napolju samo zato što nema adekvatnu opremu ili ne želi da ulaže u nešto što će koristiti nekoliko puta godišnje? Norveški primer pokazuje da pristup prirodi ne mora nužno da zavisi od vlasništva. Ponekad je dovoljno da zajednica smisli dobar model deljenja. A kada se to desi, avantura prestaje da bude privilegija i postaje nešto mnogo zdravije: javno dobro.
S.B.
