Liverpul je produžio niz mečeva bez poraza, ali remi protiv Lidsa (0:0) teško da može da se posmatra kao korak napred. Naprotiv, bio je to još jedan dokaz da forma na papiru i forma na terenu nisu isto. Ekipa Arnea Slota imala je loptu, inicijativu i statističku nadmoć, ali je ostala bez onoga što se računa – konkretnog učinka.
Gosti su došli sa jasnim planom: zatvoriti prilaze golu i strpljivo čekati grešku. Taj plan je sproveden gotovo savršeno. Lids se nije povlačio panično, već organizovano, sa jasno podeljenim zadacima u defanzivnoj liniji. Centralni defanzivci neutralisali su Uga Ekitikea, dok su bekovi rutinski izlazili na bočne centaršuteve koji nisu nosili pravu opasnost.
Liverpul je pokušavao da probije bedem kroz posed i pas-igru, ali bez potrebne brzine i oštrine. U završnoj trećini terena lopta je kružila bez ideje, a prekidi su bili poseban problem. Iako su domaći imali veliki broj kornera, nijedan nije doneo ozbiljniju pretnju, što je slabost koja prati tim još od početka sezone.
Slot je reagovao izmenama, ali ni ulazak svežijih ofanzivaca nije promenio ritam utakmice. Bez dovoljno agresije po krilima i sa bekovima koji nisu donosili višak, Liverpul je ostao predvidiv. Lids je to prepoznao i u završnici čak počeo da razmišlja o celom plenu, što dovoljno govori o odnosu snaga.
Remi na Enfildu nije neuspeh sam po sebi, ali način na koji je do njega došlo mora da zabrine. Niz nepobedivosti traje, ali problemi ostaju – i sve su vidljiviji.
