U šampionskim sezonama postoje utakmice koje vrede više od tri boda, a Arsenal je upravo stigao do jedne takve raskrsnice.
Ako Mikel Arteta zaista pripada elitnom krugu trenera pobedničkog mentaliteta, onda je četvrtak veče protiv Liverpula trenutak u kojem se ta teza mora potvrditi. Pobeda bi Arsenalu donela osam bodova prednosti u odnosu na Mančester Siti i Aston Vilu, otvorila vrata ka tituli i trasirala put ka prvom peharu Premijer lige posle 22 godine. Svaki drugačiji ishod ostavio bi gorak ukus i pitanje koje bi dugo odzvanjalo severom Londona.
Rivali su učinili gotovo sve da Tobdžijama olakšaju posao. Mančester Siti je u razmaku od nekoliko dana dva puta odigrao nerešeno na Etihadu – prvo protiv Čelsija, potom i protiv Brajtona. Aston Vila nije uspela da slomi otpor Kristal Palasa na Selhurst Parku, pa je Arsenal dobio priliku kakva se ne ukazuje često ni najvećima.
Posebno bolan bio je remi Sitija protiv Brajtona, utakmica u kojoj su „Građani“ ponovo delovali ranjivo. Erling Haland jeste postigao 19. gol u sezoni iz penala, ali će se pamtiti njegov promašaj u 81. minutu – šansa bolja od jedanaesterca, koju je Bart Ferbrugen pretvorio u simbol Sitijevih lutanja. Zvižduci sa tribina Etihada po završetku meča dodatno su naglasili nervozu kluba naviknutog na dominaciju.
Sve to Arsenal mora da iskoristi. Jer ovakve sezone ne praštaju kolebljivost. Ako Tobdžije ne iskoriste poklone konkurenata, priča o „mladom timu u razvoju“ prestaće da bude opravdanje i postaće etiketa neuspeha.
