BEOGRAD – Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević otvorio je danas na Mašinskom fakultetu Međunarodni stručni forum „Otpad – bogatstvo koje bacamo”. Forum organizuje redakcija „Energije Balkana” uz institucionalnu podršku Instituta za nuklearne nauke Vinča, a na dvodnevnom skupu učestvuju predstavnici resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine, sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretarka za energetiku Nina Jandrić, eminentni stručnjaci u oblasti ekologije, kao i predstavnici kompanija koje se bave ekološkim zbrinjavanjem i tretmanom otpada.
Nikodijević je tom prilikom istakao da je, nažalost, reč o neatraktivnim temama u našem društvu jer tek počinjemo sa pionirskim koracima u odnosu na razvijene zemlje, koje su mnogo ispred nas.
– Svakako treba da koristimo iskustva zemalja koje su prve krenule da koriste otpad kao resurs, ali i da edukujemo našu javnost kako bi ova tema došla i u naš fokus. Ova tema ne može da se koristi u dnevnopolitičke svrhe, iako je često zloupotrebljena, a mi je ne započinjemo niti završavamo i trajaće generacijama posle nas. Proces vodimo ka tome kako ne bismo buduće generacije doveli u neravnopravni položaj sa ostalima. Zadatak nam je da probudimo svest kod ljudi i ukažemo na značaj ove teme za opstanak čovečanstva i održivi razvoj. Grad Beograd počeo je da preuzima te pionirske ali velike korake kao osnov za rad budućim generacijama – rekao je Nikodijević.
Svet se suočava sa klimatskim promenama i nedostatkom resursa, istakao je Nikodijević.
– Otpad zato u 21. veku postaje resurs. Do sada smo ih imali šest standardnih, osnovnih prirodnih resursa: voda, vazduh, nafta, gas, ugalj, minerali, a otpad, koji moramo staviti u funkciju, postao je sedmi, kako bismo mogli da imamo održiv razvoj. Evidentno je da pitanje otpada nije komunalno niti pitanje „Gradske čistoće”, u smislu kako će biti odneto na deponiju, nego je pitanje upravljanja i ekonomije jer u mnogim bogatim zemljama utiče na BDP i predstavlja osnovu za investiranje u životnu sredinu – kazao je Nikodijević, navodeći primer Ljubljane gde se reciklira bezmalo 70 odsto otpada i gde je osnova svega edukacija koja kreće od najmlađih.
Ukazao je na to da se Beograd brzo razvija, te da iz godine u godinu ima sve veći broj stanovnika. Životni standard raste, a samim tim je i potrošnja veća, što uzrokuje sve veće količine otpada koji se generiše.
– Godine 2015. odlagali smo oko 510 hiljada tona otpada na godišnjem nivou na tada nesanitarnu deponiju „Vinča”, a 2025. godine ta količina je porasla na 660 hiljada tona. Dakle, povećanje za samo deset godina je trideset odsto. To je za Grad Beograd ekološki, ali i ekonomski izazov kako da otpad pretvorimo u resurs koji će doneti koristi građanima glavnog grada. U svetu je aktuelan prelazak sa linearne ekonomije, gde smo koristili prirodna bogatstva, na cirkularnu ekonomiju, kada se otpad koristi kao resurs jer je to pravo materijalno bogatstvo. Prerada otpada je nova grana u privredi i daje mogućnost otvaranja novih radnih mesta, te je ogroman potencijal za razvoj grada, jer svet je u samo pedeset godina potrošio više prirodnih resursa nego u čitavoj istoriji čovečanstva. I taj ubrzani razvoj se nastavlja, a sama prirodna bogatstva nisu brzo obnovljiva, ograničena su i moraju se koristiti racionalnije – naglasio je predsednik Skupštine Grada Beograda.
Nikodijević je podsetio da je Grad Beograd 2017. godine pokrenuo veliki pilot-projekat saniranja deponije u Vinči.
– Vinča je bila nesanitarna deponija koja je, od 1977. godine pa do 2017. godine, služila za odlaganje najvećeg dela otpada koji se generisao na teritoriji grada Beograda. Na toj deponiji se otpad nije odlagao planski i zbog toga je ta deponija imala višestruke negativne efekte, od zagađenih podzemnih voda pa do zagađenja vazduha usled učestalih požara, posebno u letnjim mesecima – ukazao je Nikodijević.
Podsetio je da se danas na deponiji u Vinči otpad odlaže selektivno i na taj način donosi određene prednosti, jer se na tom mestu sad spaljuje 350.000 tona otpada, od kojih se proizvede 56 megavata toplotne energije i 25 električne energije.
Prema njegovim rečima, to znači da iz deponije u Vinči osam odsto građana Beograda, koji koriste daljinsko grejanje, dobija toplotnu energiju od prerade otpada i pet odsto građana električnu energiju. Na ovaj način se smanjuje iskopavanje ruda, smanjuje emisija CO2 u vazduhu i smanjuje uvoz gasa, ukazao je Nikodijević.
Istakao da su nam već sada potrebni veći kapaciteti, kao i još jedna spalionica otpada, te dodao da nije srećan zbog toga jer smatra da se treba usmeriti na veću reciklažu otpada i iz tog sektora stvarati dodatnu vrednost.
– Tim povodom smo završili savremeno postrojenje za reciklažu otpada u Mladenovcu. Takođe, edukujemo ljude iz komunalnog sistema, kao i građane, kako bismo im ukazali na prednosti koje takav sistem donosi i na čemu će se primarno raditi u narednom periodu – zaključio je Nikodijević.
Učestvujući u panelu posvećenom problemima deponija, sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević je ovom prilikom izjavila da se završavaju projekti oko zatvaranja sedam nesanitarnih deponija.
– Do kraja godine započinju radovi na zatvaranju nesanitarnih deponija na teritoriji Novog Beograda i Obrenovca i otvaranju reciklažnog centra za kabasti otpad u Dobanovcima. Posle toga na redu su i projekti za četiri nesanitarne deponije u Sopotu, Barajevu, Lazarevcu i Mladenovcu – rekla je Vilotijevićeva.
Na skupu će se tokom dva dana razgovarati o problemima, izazovima i mogućim rešenjima deponija, tehnologijama za tretiranje komunalnog, čvrstog i opasnog otpada, načinu korišćenja otpada u građevinarstvu, reciklaži medicinskog, električnog i e-otpada, nuklearnom otpadu i drugim temama i načinima za ekološko tretiranje i upotrebu otpada i otpadnih voda.
M. D.
