Snaga francusko-nemačkog predloga za Kosovo leži u činjenici da su ga sve zemlje EU prihvatile, čak i onih pet koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, a ozbiljnost situacije u koju je Srbija stavljena ogleda se u jasnim pretnjama ukoliko taj plan ne uzmemo u obzir.
Predsednik Aleksandar Vučić nije krio da su najopasnije posledice po Srbiju – prekid procesa evropskih integracija, zaustavljanje, a zatim i povlačenje investicija i ukidanje bezviznog režima.
Istovremeno, izvestilac Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik pripremio je novi izveštaj, u kom je glavna poruka da se dinamika daljih pregovora o članstvu Srbije u EU uslovljava normalizacijom odnosa sa KiM, vladavinom prava i usklađenošću sa zajedničkom spoljnom politikom, što je drugi naziv za uvođenje sankcija Rusiji. Upozoravajuće poruke ne krije ni specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji na pitanja RSE o stranim investicijama u Srbiji kaže:
– Mislim da će biti posledica. Mislim da se šteti imidžu Srbije kao zapadne zemlje. Istina je da nas kompanije pitaju da li je Srbija pod sekundarnim sankcijama, da li je Srbija solidan partner, neko na koga mogu da računaju na duže staze. Jer kompanije ne traže sigurnost, već predvidivost, a ovo unosi dozu nepredvidivosti. Moj savet je da treba da se pridružite Zapadu u implementiranju svih mera i sankcija, tako Srbija ne bi bila izuzetak u regionu.
Lekcije iz prošlosti
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ocenjuje za Kurir da su sve pretnje vrlo realne i ko god ih olako odbacuje ili se podsmeva, nije ništa naučio iz prošlosti.
– Dovoljno je da pogledate Eskobarovu izjavu o tome da ga kompanije već sad pitaju da li je Srbija pod sekundarnim sankcijama, pa da vam bude jasno koliko je ozbiljna situacija. EU takođe ima mehanizme i alate – prekid pregovora, ponovno uvođenje viza, stopiranje fondova… A i zemlje članice, naročito one najmoćnije, poput Nemačke i Francuske, bez prevelikih teškoća mogu da povuku postojeće investicije ili da odustanu od novih. Sve to može da se desi ukoliko bi Srbija izrekla još jedno čuveno “istorijsko ne” dijalogu i partnerstvu sa zapadnim saveznicima. Ugled Srbije bio bi bespovratno urušen, a izolacija zemlje neminovna. Ne bi trebalo ni da se razmišlja o tome, već da se fokus prebaci na nastavak dijaloga, jer se jedino na taj način mogu zaštiti vitalni nacionalni interesi – smatra Grubješićeva.
