Od početka sukoba u Ukrajini, Srbija je postala utočište za hiljade Rusa. I dok se u početku postavljalo pitanje da li će spakovati kofere čim se situacija stabilizuje, njihovi odgovori danas otkrivaju duboku promenu. Za mnoge od njih, Srbija je prestala da bude samo privremena stanica i postala je mesto gde se gradi budućnost.
Nedavno je jedan Srbin na društvenoj mreži Redit pokrenuo lavinu komentara direktnim pitanjem: „Zanima me da li bi se većina Rusa vratila nazad ukoliko bi se rat završio ili je to nemoguće? Kakav je vaš stav?“ Odgovori su otkrili mozaik razloga – od bezbednosti do neočekivane ljudske topline.
„U Rusiji je nebo, ovde je zemlja“
Jedan Rus koji sada živi u Beogradu iskreno je opisao svoj put od razočaranja do mira. Prvobitni planovi za Sankt Peterburg su propali, a nakon dve i po godine „neuklapanja“ u Crnoj Gori, spas je pronašao u Srbiji.
„Otkako smo se pre pola godine preselili u Srbiju, nijednom nismo zažalili. Ovde se konačno vratio osećaj da se život nastavlja. Ovde mi se najviše sviđaju ljudi – u poređenju sa Rusijom, to je nebo i zemlja. Dopada mi se što ljudi ovde više cene život“, napisao je on.
Iako primećuje da Srbi ekonomski žive lošije nego što zaslužuju, ističe da su mu ljubaznost i kultura naroda presudni faktori da ostane.
Mitovi o „punim džepovima“ i potraga za krovom nad glavom
Programerka iz Sankt Peterburga, koja je u Srbiji već tri godine, srušila je jednu od najčešćih zabluda – da su svi Rusi došli sa „vrećama novca“. Iako u Rusiji ima nekretninu i stabilan posao, kaže da joj tamo nedostaje ono najvažnije: osećaj sigurnosti.
„Uskoro podnosim zahtev za stalni boravak. Planiram da razmislim o kupovini stana na kredit, jer su priče da smo svi došli sa punim džepovima i kupujemo stanove za keš baš preterane. Cene u Beogradu su lude, ali šta da radimo“, objašnjava ona.
Između nadmenosti i želje za uklapanjem
Ono što se provlači kroz ispovesti je i svest o tome kako ih lokalno stanovništvo doživljava. Mnogi se trude da razbiju predrasude o hladnoći i aroganciji, naglašavajući da su zahvalni na načinu na koji su primljeni.
„Znam da nismo najlakši narod, ponekad izgledamo nadmeno, ali verujte, mnogi nisu takvi. Većina nas je dobra i samo pokušava da bude nevidljiva“, navodi se u jednoj od poruka zahvalnosti srpskim komšijama.
Sigurnost kao nova domovina
Za ove ljude, domovina više nije nužno tamo gde je stan, već tamo gde se noću spava mirno, a danju živi bez straha od mobilizacije ili nestabilnosti. Povratak u Rusiju za njih više nije samo pitanje prestanka rata, već duboko lična odluka da ostanu tamo gde se osećaju dobrodošlo.
Izvor: Telegraf
E.M.
