PODGORICA – Vladajuća većina i deo opozicionih partija u Crnoj Gori postigli su politički dogovor prema kojem će najkasnije do 31. jula obezbediti usvajanje ključnih izmena i dopuna Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Ovaj korak, koji ima za cilj deblokadu institucija i nastavak evropskog puta Podgorice, podrazumeva i hitno formiranje posebnog parlamentarnog radnog tela koje će strogo pratiti primenu ovih bezbednosnih propisa.
Ovaj strateški dokument, usaglašen i potpisan ovog utorka, 7. jula 2026. godine, ozvaničen je u prelomnom momentu za crnogorske evrointegracije, nakon višemesečnih političkih natezanja u parlamentu.
Tekst sporazuma o prevazilaženju parlamentarne krize javno je na društvenoj mreži Iks (X) objavio poslanik opozicionog Evropskog saveza Boris Mugoša, čime su i zvanično potvrđeni detalji kompromisa između suprotstavljenih političkih tabora.
Jačanje sudske kontrole tajne službe i reforma bezbednosnih provera
Prema odredbama potpisanog dokumenta, zakonodavne izmene doneće radikalne reforme u načinu kontrole policijskog i obaveštajnog aparata:
Reforma bezbednosnih provera: Izmene Zakona o unutrašnjim poslovima precizno će redefinisati proceduru obrazovanja, ali i sam sastav Komisije za proveru bezbednosnih smetnji, kako bi se izbegao politički uticaj na zapošljavanje i napredovanje u policiji.
Stroži nadzor nad ANB-om: Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, fokus je stavljen na drastično jačanje mehanizama sudske kontrole nad radom tajne službe, čime se sprečavaju eventualne zloupotrebe u operativnom radu.
Skupštinsko telo kao garant sprovođenja reformi
Politički analitičari u Podgorici ocenjuju da je ovaj sporazum direktna posledica pritiska iz Brisela kako bi se ispunila privremena merila u ključnim poglavljima.
Pored samih zakonskih tekstova, ključni garant da reforme neće ostati samo na papiru jeste formiranje posebnog radnog tela u Skupštini Crne Gore, koje mora biti uspostavljeno takođe do kraja jula. Ovo telo, sastavljeno paritetno od poslanika vlasti i opozicije, imaće zadatak da nadgleda implementaciju novih pravila u praksi. Objavljivanje sporazuma od strane Borisa Mugoše pokazuje da je deo opozicije svestan važnosti trenutka za dobijanje završnih merila u pregovorima sa Evropskom unijom, zbog čega je postignut konsenzus koji bi trebalo da garantuje stabilnost države u narednom periodu.
M. D.
