Kada se govori o inteligenciji, javnost često očekuje jednostavna objašnjenja: više neurona, bolja memorija, jača koncentracija. Nauka, naravno, retko ide tim putem. Novo istraživanje o razvoju mozga kod dece i adolescenata zanimljivo je baš zato što inteligenciju ne posmatra kao „više svega“, nego kao finije podešavanje. Ideja je da mozak najbolje radi kada nije ni previše zakočen inhibicijom ni previše razbarušen pobudom, već kada se nalazi blizu takozvanog kritičnog stanja — dovoljno stabilan da zadrži red, a dovoljno fleksibilan da primi i obradi novo. To zvuči apstraktno, ali u stvarnosti opisuje nešto veoma ljudsko: najbolji mentalni rad možda nije stvar sirove snage, nego dobrog balansa.
Kako objašnjava Medical Xpress, pozivajući se na rad objavljen 21. marta u The Journal of Neuroscience, istraživači su merili pet minuta EEG aktivnosti kod 128 tipično razvijenih ispitanika uzrasta od 6 do 19 godina i potom te podatke povezali sa IQ rezultatima iz kratke Wechsler baterije. Posebno su gledali sedam velikih moždanih mreža, od nižih senzomotornih do viših asocijativnih sistema. Nalaz je bio zanimljiv: viši IQ bio je povezan sa signalima koji u asocijativnim delovima kore pokazuju veću bliskost teorijskom „kritičnom“ režimu, odnosno bolji odnos između neuralne pobude i kočenja. Uz to, efekat je bio izraženiji u višim mrežama i sve vidljiviji kako se išlo ka adolescenciji, naročito u salijentnim, limbičkim i fronto-parijetalnim mrežama.
Najvažnije je, ipak, ono što istraživači nisu tvrdili. Nisu rekli da su „našli centar inteligencije“, niti da EEG može da zameni složeno razumevanje razvoja mozga. Njihov oprez je zapravo najveća vrednost rada. Oni sugerišu da bolje kognitivne performanse mogu delimično zavisiti od toga koliko su pojedini kortikalni sistemi podešeni između stabilnosti i prilagodljivosti. To je korisna ideja i šire od IQ priče, jer može pomoći u razumevanju stanja kod kojih se često pominje poremećen balans pobude i kočenja, kao što su ADHD i autizam. Drugim rečima, ova studija ne kaže da je pamet „u jednom delu glave“. Kaže nešto finije i možda tačnije: da se dobar um prepoznaje po tome koliko dobro njegove mreže drže meru.
S.B.
