Za titulu nije ni bio konkurent. Sa Vojvodinom je hteo da se trka, ali ne može, što su mu Novosađani stavili do znanja u međusobnom duelu. Izgleda da ne može ni sa Železničarom, pa u ovom trenutku Partizan dvogledom mora da traži Pančevce, koji sa IMT-om ističu kandidaturu za raspodelu međunarodnih ulaznica. Devet koraka prednosti ima sastav Radomira Kokovića, koji je u prvom poluvremenu očitao lekciju iz modernog napadačkog, a u drugom iz takmičarskog fudbala i promućurno dopisao tri boda, pošto je prvi put u Pančevu ukočio Parni valjak – 1:0.
Železničar je postao konstanta u srpskom fudbalu. Svi znaju kako igra, na čemu insistira, kako razvija akcije i kako ih završava. Pored svih priprema, deluje da za taj ofanzivni stil nema odbrane kada napadačka oluja duva ispred kaznenog prostora crno-belih. Ni igrački, ni rezultatski tim Saše Ilića ne liči na sastav sposoban da se izbavi iz problema. S druge strane, domaćin ima široke vidike posle četvrte pobede u poslednjih pet utakmica kod kuće.
Susret je prelomio Mario Jurčević. Najpre je njegova loša reakcija i loše postavljanje omogućilo Simau Pedru da prohuji brisanom stranom i servira šansu Danijelu Ankeu za odlučujući pogodak, da bi u drugom poluvremenu bio isključen posle VAR intervencije zbog faula nad Aleksom Kuljaninom. Prednost Železničara ogledala se u jasnim automatizmima: štoperi su elegantno iznosili loptu, a Kristijan Šekularac je gospodarrio sredinom terena.
Partizan je na startu imao šanse preko Čumića i Aleksića, kasnije pretio preko Žea, ali je odbrana Pančevaca na čelu sa Mirkoma Milikićem izdržala sve pritiske. Dve odluke arbitrra Jeknića – crveni karton za Jurčevića i nedosuđeni penal nakon igranja rukom Tošića – ostavljaju prostor za polemiku, ali ne brišu utisak da je Partizan opet bio daleko od željenog nivoa.
M.M.
