Fudbaleri pančevačkog Železničara pružili su partiju za svaku pohvalu u prvom susretu drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencija, ali minimalan poraz na domaćem terenu pred revanš na čuvenom „Kamenolomu“ u Bragi stavlja pred srpskog predstavnika istorijski zadatak kakav je od raspada SFRJ pošao za rukom samo jednom klubu.
Ukoliko izabranici Radomira Kokovića žele do senzacije i plasmana u treće kolo, moraće da urade nešto što je u modernoj istoriji srpskog klupskog fudbala uspelo jedino Partizanu pre više od dve decenije. Preokreti nakon poraza u prvim utakmicama uglavnom su bili rezervisani za beogradske veči rivale, ali i tada isključivo kada se revanš igrao pred domaćom publikom. Crvena zvezda je rušila Kairat, Dinamo Tbilisi i Krasnodar nakon minusa iz prvih okršaja na gostovanjima, dok je Partizan nadoknađivao zaostatke protiv Slijeme, Tromsea, Santa Klare i Sabaha. Jedini klub van Beograda koji je uspeo da se vrati iz ambisa bio je smederevski Sartid, koji je u sezoni 2002/03 savladao Bangor Siti sa 2:0 u revanšu nakon poraza u Velsu (0:1) i osigurao kultne duele sa Ipsvičom.
Međutim, preokret nakon neuspeha pred sopstvenim navijačima predstavlja astronomski podvig. Jedini svetli primer ostaje generacija crno-belih pod komandom Lotara Mateusa iz sezone 2003/04. Partizan je posle beogradskih 0:1 otišao na legendarni „Sent Džejms Park“, pogotkom Ivice Ilieva izjednačio ukupan rezultat i preko čuvene penal-serije i antologijskog „Ajmo, Milivoje“ izborio plasman u Ligu šampiona. Najbliža tome bila je Vojvodina još u sezoni 1997/98, kada je nadoknadila 0:2 protiv Vikinga pobedom u Stavangeru, ali je poklekla u ruletu jedanaesteraca. Kada se svim ovim istorijskim podacima doda činjenica da je rival moćna Braga, jasno je pred kakvom se planinom nalazi Železničar, ali „Kamenolom“ je ujedno i idealna pozornica za pisanje novih fudbalskih bajki.
M.M.
