Sve što se trenutno dešava na domaćoj fudbalskoj pijaci može se podvesti pod onu staru narodnu poslovicu da su „u strahu velike oči“. Ima tu, naravno, i uticaja globalne ekonomske inflacije, jer hiljada evra iz 2017. godine i danas jednostavno nemaju istu kupovnu moć, ali ogoljena istina glasi: odluka Fudbalskog saveza Srbije da istraje u reformama i skrati elitni rang na 12 timova upalila je crveni alarm u svim klubovima. Iako je rano za konačne ekonomske bilanse, dosadašnji točak prelaznog roka jasno pokazuje da su superligaši spremni da uđu u ozbiljan finansijski rizik i probiju sve granice sopstvene izdržljivosti. Ako po strani ostavimo Crvenu zvezdu koja je na obeštećenja već potrošila blizu osam miliona evra, pa čak i Partizan koji sprovodi prinudno stezanje kaiša dok ne inkasira profit od prodaje nekog dragulja iz škole, ostatak lige je ponudio anomalije kakve ranije nisu viđene u srpskom fudbalu.
Vojvodinu možda više ne bi trebalo svrstavati u folder sa „običnim smrtnicima“, jer je ekonomska moć Novosađana trenutno odmah iza šampiona sa Marakane. Klub sa Karađorđa nastavlja da pomera granice zdravog razuma – u istom prelaznom roku dva puta će oboriti klupski rekord po pitanju ulaznih transfera. Bivši vezista TSC-a Ifet Đakovac plaćen je ruskom Akronu 1.200.000 evra, dok će povratak Dejana Zukića koštati bezmalo duplo više. Uporedo sa obeštećenjima, Voša je podigla standard i na polju plata. Nezvanično, Đakovac je potpisao ugovor na 30.000 evra mesečno, što je u rangu Njegoša Petrovića. Primera radi, to su cifre koje su nekada u Ljutice Bogdana imali najbolji stranci poput Luisa Ibanjeza, Mičela Donalda ili Uga Vijeire, odnosno Nenad Milijaš kada se vraćao iz Engleske.
Lestvica je podignuta visoko, a lančana reakcija je zahvatila i ostale. Finansijski zahtevi igrača su eskalirali do te mere da pojedinci traže od klubova poput Novog Pazara čak 120.000 evra na godišnjem nivou. Fudbaleri međusobno komuniciraju, informacije o platama i famoznoj kategoriji „novac na ruke“ brzo cure, a svest o tome da klubovi nemaju vremena za čekanje daje im ogromnu pregovaračku moć. Glavni „pesmejker“ za srednju klasu postao je kragujevački Radnički; prožula se informacija da šef struke Feđa Dudić na Čika Dači zarađuje između 14.000 i 17.000 evra mesečno, što je postao reper za ostale uprave. Koliko su se finansijski parametri promenili svedoči podatak da je najbolji stranac lige Silvester Džasper prošle sezone u Pančevu igrao za 5.500 evra mesečno, dok u novoj takmičarskoj godini to neće biti ni prosek, pošto je kragujevački Radnički pridošlicama Nemanji Miletiću i Iliji Babiću odmah garantovao po 6.000 evra mesečnih primanja.
M.M.
