VAŠINGTON – Sukob sa Iranom pretvorio se u finansijsku noćnu moru za Sjedinjene Američke Države, stvarajući nezapamćen teret za federalni budžet i novčanike prosečnih Amerikanaca. Prema najnovijoj preliminarnoj analizi prestižnog američkog centra za strateške studije CSIS, direktni troškovi za Ministarstvo odbrane SAD već su dostigli vrtoglavih 40 milijardi dolara.
Ovaj iznos, koji svakodnevno raste, obuhvata troškove utrošenog streljiva, ogromne štete na vojnoj opremi i sanaciju uništenih vojnih baza, a i dalje ne uključuje već predviđene operativne izdatke iz ionako rekordnog obrambenog budžeta za 2026. godinu, teškog preko bilijun dolara.
Skriveni troškovi rata: Milijarde lete i van Pentagona
Finansijska kriza se ne zaustavlja na vratima Ministarstva odbrane. Rat je ozbiljno opteretio i ostale ključne institucije američkog sistema. Procenjuje se da su agencije, poput Ministarstva domovinske sigurnosti i Ministarstva za veterane, morale da izdvoje dodatnih milijardu dolara kako bi se izborile sa posledicama sukoba na domaćem terenu.
Ceh plaćaju građani: Benzin skuplji, inflacija galopira
Dok državni vrh broji milijarde, posledice rata najdirektnije osećaju obični potrošači. Cena galona benzina, koja je tokom sukoba skočila sa manje od tri na preko četiri dolara, postala je simbol ovog skupog rata. Prema podacima analitičara sa Univerziteta Braun (Brown University), svako prosečno američko domaćinstvo je, zbog ratnih okolnosti i energetske krize, potrošilo preko 253 dolara više nego što bi to bio slučaj u mirnodopskim uslovima.
Ekonomska šteta se ogleda i u globalnim poremećajima: zbog četvoromesečnog zastoja u isporukama, svetsko tržište je ostalo bez neverovatnih 1,15 milijardi barela nafte, podaci su analitičke kuće Kpler. Ovaj drastičan pad ponude energenata bio je glavni okidač za novi talas poskupljenja, koji je pogurao godišnju stopu inflacije preko granice od 4 odsto – što je nivo koji Amerika nije videla pune tri godine.
M. D.
