Kada se činilo da unutrašnja previranja u Humskoj ne mogu doneti komplikovaniji scenario, vanredna Skupština kluba potrudila se da demantuje sve sportske hroničare. Posle dvoipočasovne, izuzetno žustre i napete diskusije iza zatvorenih vrata, pristupilo se tajnom izjašnjavanju o poverenju aktuelnom rukovodstvu. Krajnji ishod doneo je svojevrsne pata karte i matematički apsurd: iako su unutrašnji animoziteti ogoljeni do srži, niko od članova Upravnog odbora nije zvanično smenjen, jer niko pojedinačno nije sakupio dovoljan broj negativnih glasova da bi bio razrešen dužnosti.
Prvi čovek kluba, Rasim Ljajić, predočio je javnosti egzaktne podatke tajnog glasanja koji precizno mapiraju struje unutar najvišeg klupskog tela. Ljajić je dobio ubedljivu podršku sa 30 glasova „za“, dva uzdržana i tri „protiv“. Solidan legitimitet potvrdili su i Danko Lazović (25 za, 3 uzdržana, 5 protiv), Milka Forcan (23 za, 6 uzdržanih, 4 protiv), kao i Vojin Lazarević (20 za, 3 uzdržana, 8 protiv). Međutim, žarište skupštinske drame bio je Predrag Mijatović. Proslavljeni as dobio je svega 11 glasova podrške, četiri delegata su bila uzdržana, dok je čak 20 glasalo za njegovu smenu.
U tom trenutku na scenu je stupilo slovo klupskog Statuta koje je pojasnio sam Ljajić. Da bi bilo koji član Upravnog odbora bio pravno razrešen članstva, neophodan je bio minimum od 21 glasa „protiv“. S obzirom na to da je opoziciji za Mijatovićevu smenu nedostajao jedan jedini glas, celokupnom sazivu je formalno potvrđen mandat. Ipak, svestan činjenice da je legitimitet njegovog sportskog projekta duboko uzdrman i da unutar Skupštine nema ni približnu podršku onoj kojoj se nadao, Mijatović je doneo jedinu logičnu odluku. Prilikom obraćanja delegatima povukao je radikalan potez i podneo neopozivu ostavku, svestan da bi dalji ostanak u takvom ambijentu bio apsolutno neodrživ za funkcionisanje sportskog sektora crno-belih.
M.M.
