NOVI SAD -Matica srpska, najstarija književna, kulturna i naučna ustanova našeg naroda, slavi 200 godina od osnivanja. Jubilej se obeležava tokom cele godine, a centralni događaj, svečana akademija, održana je u Novom Sadu. Na značaj ove ustanove za Srbe i srpsku kulturu ukazali su patrijarh srpski Porfirije, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i Miloš Vučević.
Izvođenjem himne Srbije u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu počela je Svečana akademija povodom obeležavanja dva veka Matice srpske, najstarije institucije srpske kulture, književnosti i nauke.
Matica srpska osnovana je u Pešti zbog jačanja svesti o potrebi da se srpski narod uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje svog identiteta. Utemeljili su je, sopstvenim donacijama, šest srpskih trgovca i pravnik i književnik Jovan Hadžić, prvi predsednik Matice, a na osnivačkom aktu potpisali su se u krug, kao znak međusobne ravnopravnosti.
Preseljena je u Novi Sad 1864. godine, od kada je grad poznat i kao „Srpska Atina“. Tokom dva veka izazovi u različitim političkim sistemima, nisu uticali na suštinu postojanja Matice.
Danas ova ustanova ima više od 3.000 saradnika u sedam naučnih odeljenja, a njena Biblioteka ima više od tri i po miliona publikacija. Poseban ponos je Letopis, koji je osnovan dve godine pre Matice srpske i najstariji je književni časopis u Evropi.
I dalje je simbol građanskog društva, kulture i prosvetiteljstva, ali i dobročinstva. Deluje u 50 tačaka u srpskom kulturnom prostoru i okuplja sve uzrasne i socijalne slojeve.
Model je po kome su drugi slovenski narodi osnovali svoje matice. Uz brigu o srpskom identitetu, iznedrila je i najstariju galeriju kod Srba, Muzej Vojvodine i Biblioteku.
Svečanoj akademiji prisustvovali su patrijarh srpski Porfirije, savetnik predsednika Republike Srbije Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin i brojne druge ugledne zvanice.
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić izjavio je danas na Svečanoj akademiji u Novom Sadu povodom obeležavanja dva veka Matice srpske da ta ustanova zahvaljujući intelektualnoj, prosvetnoj, narodnoj i političkoj stabilnosti koju je stekla tokom prethodnih 200 godina hrabro, promišljeno i mudro prolazi kroz sva nova istorijska iskušenja.
„Navršila su se dva veka trajanja naše i vaše Matice srpske. Sa njom je i celom srpskom narodu bar malo bilo lakše i lepše, pametnije i mudrije živeti nego što bi bilo da takva specifična i prepoznatljiva ustanova nije osnovana i da nije obavljala svoju misiju“, rekao je Stanić na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu.
Podsetio je da je povod nastajanja Matice srpske želja dobronamernih i preduzimljivih Srba iz tadašnje Pešte da pomognu Georgiju Magaraševiću u spasavanju časopisa „Serpske letopisi“ koji je počeo da izlazi 1824. godine.
Ukazao je na to da je ta akcija uspela i da je taj časopis počeo ponovo da izlazi 16. februara 1826. godine od strane tada osnovane književne, naučne i kulturne ustanove Matice srpske.
„Jedan veliki početak izlaženja književno-naučnog časopisa izazvao je početak rada nove, Srbima neophodne i dragocene kulturne ustanove, najstarije od svih koje će tek potom nastati. Taj časopis koji se od 1873. naziva ‘Letopis Matice srpske’, zajedno sa američkim časopisom ‘The Yale Review’, danas jeste književno-naučni časopis koji na čitavom svetu najduže u kontinuitetu traje do naših dana“, rekao je Stanić.
Istakao je da je časopis opstao zahvaljujući zaštiti Matice srpske koja mu je omugućila i da se razvija.
Dodao je da nisu srpski sportisti nosioci veoma ozbiljnih rekorda u svetskim okvirima, već i srpski književnici, umetnici, naučnici i institucije različitih profila.
Konstatovao je da su časopis „Letopis Matice srpske“ i Matica Srpska suštinski usmereni ka stvaranju tri saznajna stvaralačka cilja i naveo je da su to izgradnja identitetskih saznanja o Srbima i samim tim ka negovanju književnih, naučnih i kulturnih vrednosti takvog karakteru, ka saznanju slovenskog sveta i zajedništva mesta Srba i ka sagledanju Evrope, evropske književnosti i kulture i svetskih horizonta relevantnih za srpsku kulturu.
„Naša ustanova nastojala je da priviri i organizuje pre svega saznajnu dimenziju književnog, umetničkog, naučnog i kulturnog stvaralaštva u najširem smislu te reči. Na takvom temelju Matica srpska je delovala i deluje kao ustanova prosvetiteljska po karakteru“, rekao je Stanić.
Dodao je da je Matica srpska uverena da je znanje istinska potreba celog srpskog naroda.
„Ovakvu prosvetiteljsku orijentaciju Matica srpska je uz neophodne modifikacije nosila i prenosila kroz veoma različite kulturno-istorijske epohe. Od svih tih epoha i stilskih formacija u rasponu od prosvetiteljstva, klasicizma, predromantizma, romantizma, pa nadalje do modernizma, do postmodernizma i neo-avantgarde, Matica je uspela da preuzme ono najbolje i da ugradi u svoj večno usavršavani prosvetiteljski program“, rekao je Stanić.
Ukazao je na to da je Matica srpska uspela da preuzme ono najbolje od Vukovskog reformskog pokreta, Miletićevog i miletićevskog političkog pokreta koji je, kako je rekao, Matica srpska spontano i strpljivo usvjala i nadograđivala ozbiljnim radom u kulturi.
Naveo je da je Matica srpska imala mnoga iskušenja, da je tu bilo „i lutanja i traženja i dugih preispitivanja“, ali da su najsvetliji ciljevi uvek jasno bili vidokrugu.
S tim u vezi, Stanić je naveo da je Matica srpska uspela da obavlja svoju misiju u domenu političkih i državno-pravnih odnosa, kao i u različitim sistemima – od habsburškog carstva preko Kraljevine Jugoslavije i Socijalističke federativne republike Jugoslavije pa do Republike Srbije.
„Preživela je revolucionarna zbivanja i građanski rat, kao što je preživela i Prvi i Drugi svetski rat. Istorijska iskustva Matice srpske podučavaju nas da svaki napad na Maticu srpsku i srpsku kulturu uopšte nagoveštava i produžetak nasilja te ugrožavanja čak i gole egzistencije srpskog naroda. Posle svih razvodnih istorijskih događaja, ustanova se uspešno oporavila i postojala jača te sadržinski bogatija. Tako nešto se moglo desiti pre svega zbog toga što je Matica srpska imala jasan osnovni strateški orijentir pa je oko takvog orijentira mogla uvek iznova da okupi kreativnu energiju novih mlađih entuzijastičnih delatnika“, rekao je Stanić.
Porfirije: Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda
Patrijarh srpski Porfirije izjavio je večeras da je Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda, kao i da je od svog osnivanja, 1826. godine, išla ruku pod ruku sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali svaka u svom okviru delovanja.
Patrijarh je, na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu povodom obeležavanja dva veka Matice srpske, istakao da njenim osnivanjem kulturni život više nije bio isključivo vezan za crkvene okvire, ali se od crkve nije ni odvajao.
„Osnivanje i ono što je Matica već na samom početku obavljala izraz je zrelosti srpskog naroda, oličene i delatno izražene u njegovom tada mladom građanskom sloju. To je veoma važno, jer svedoči o istrajnosti i celovitosti i srpske duhovnosti i srpske kulture, koja nije zavisila i ne zavisi isključivo od bilo kakvih političkih okolnosti, već od svesti da narod traje onoliko koliko ume da izgrađuje, čuva, unapređuje i tumači svoje duhovno i kulturno nasleđe“, rekao je patrijarh.
Patrijarh je naglasio da Matica srpska počiva i na doprinosu 1.000 svojih članova koji su, kako kaže, osetili pripadnost jednom širem duhovnom i kulturnom poduhvatu.
„Svojim skromnim članarinama, pretplatama i raznovrsnim oblicima podrške omogućili su njeno trajanje, potvrđujući da kultura nije delo malobrojnih, nego zajednički napor čitave zajednice i čitavog naroda. Kroz različite istorijske okolnosti, političke promene, društvene lomove i ideološke pritiske, Matica je opstajala jer je bila zasnovana na uverenju da znanje, knjiga i naučni rad imaju vrednost koja prevazilazi trenutak. Njihov rad svedoči da sposobnost jednog naroda da prepozna značaj kulture, kao jedne od primarnih oblasti svoga delovanja i življenja, predstavlja pouzdano jemstvo njegovog trajanja, vitalnosti i unutrašnje postojanosti“, kazao je patrijarh.
On navodi da današnji jubilej otvara i pitanje odgovornosti, jer kulturne ustanove žive i traju dok neguju pamćenje i dok ostaju otvorene za nove izazove i naraštaje.
„Neka ovaj veliki jubilej bude podsticaj da Matica srpska, i u vremenima koja dolaze, ostane mesto sabranja, učenosti i odgovornog dijaloga na korist naroda i na dobro budućih pokolenja. Neka bude prostor u kojem će, po uzoru na sabornost crkve, Srbi moći da razgovaraju jedni sa drugima, da se uče da postoji nešto trajnije i uzvišenije od pojedinačnih, individualnih i stranačkih interesa, a to je dobro našeg naroda gde god da živi i napredak naše otadžbine“, poručio je patrijarh Porfirije.
Vučević: Matica Srpska bedem odbrane onog što jesmo
Savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević izjavio je večeras na svečanoj akademiji povodom obeležavanja dva veka Matice srpske, da je ova institucija bedem odbrane onog što jesmo i bedem iza kojeg ne postoji druga linija odbrane, iza kojeg više nema ni Srbije u duhovnom i identitetskom smislu.
Vučević je, na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, istakao da je to dve stotine trajanja burne i stradalne istorije jednog naroda koji je, kako je rekao, svedočio i u istoriju ispraćao države, carstva, ideologije i ipak opstajao i iz energije ljubavi prema sopstvenom identitetu izrodio Maticu srpsku.
„Maticu koja je rođena u trećoj deceniji 19. veka u Pešti, van granica tadašnje srpske države, ali na samom ishodištu srpske duhovnosti tog vremena. Maticu koja je u tom istorijskom času bila ognjište i dom svih Srba, čak i kad jednog zajedničkog državnog krova nad svima nama nije bilo i koja je bila duhovni prostor saborovanja u vremenu rasajanja“, rekao je Vučević.
Dodao je da je Matica koja je mirno, dostojanstveno i postojano u istoriju ispratila i austrijsko carstvo i austrougarsku monarhiju i Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i potonju Kraljevinu Jugoslaviju i Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju, Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i koja je dočekala stvarnost Republike Srbije u čije je ontološke temelje ulivena.
„Dočekala je svoju Srbiju. Sve je to srpski narod preživao i nadživao upravo zato što je imao svoju Maticu i zato što je znao i verovao da je pripadnost tom narodu od Boga blagoslov, ako veruješ i voliš ono što jesi“, rekao je Vučević.
Istakao je da stoga današnjom svečanom akademijom sadašnja generacija ne obeležava tek dva stoleća istorijske trajne institucije koja se sabrala, već dva puna veka istrajnosti jednog naroda da sačuva samog sebe u svim okolnostima.
On je istakao da je Matica zato srpska, uvek i zauvek bedem odbrane onog što jesmo i što svojevoljno biramo da budemo.
„Bedem iza kojeg nema rezervnog položaja, iza kojeg ne postoji druga linija odbrane, iza kojeg više nema ni Srbije u duhovnom i identitetskom smislu, a ni srpskog naroda kao zajednice sećanja i trajanja. Bedem koji stoji između uzvišene kulture sećanja i profane i autošovinističke nekulture zaborava, na koju tako beskompromisno poziva današnji nesrećan trenutak čovečanstva u kojem je sve nacionalno i suvereno prokuženo“, rekao je Vučević.
Vučević je istakao da je Matica srpska stražar koji bespoštedno čuva vrednost i nasleđe, ali prvenstveno reč srpsku i jezik srpski.
„A ukoliko jednom narodu oduzmemo aksiologiju, jezik i reč, oduzimamo mu i logiku postojanja. Jer na svakom početku bejaše reč. Istina logosa nije teološka mudrost, već ontološka osnova svakog postojanja. Dvovekovna odbrana naše kulture, naše književnosti, našeg jezika i naše reči, braćo i sestre, odbrana je našeg sveta i našeg postojanja“, naglasio je Vučević.
Mićin: Matica srpska jedan od stubova srpske kulture, nauke i nacionalnog identiteta
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin poručio je danas na Svečanoj akademiji u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, povodom obeležavanja 200 godina od osnivanja Matice srpske, da je ta institucija jedan od stubova srpske kulture, nauke i nacionalnog identiteta.
„Govoreći o Matici srpskoj kao stožeru srpske kulture i duhovnosti, prirodno se nameće veza sa svetosavskim nasleđem koje je vekovima oblikovalo identitet našeg naroda. Delo Svetog Save postavilo je temelje srpske duhovnosti, prosvete i kulturne samosvesti, a upravo na tim temeljima u 19. veku nastaje i Matica srpska kao moderna institucionalna forma tog istog stremljenja“, rekao je Mićin.
Naveo je da je preseljenjem Matice srpske u Novi Sad 1864. godine, taj grad je dobio ne samo prestižnu kulturnu instituciju, već i snažan duhovni oslonac koji je trajno oblikovao njegov identitet.
„Upravo zahvaljujući Matici srpskoj, Novi Sad je poneo naziv ‘Srpska Atina’, jer su se oko nje okupljali najobrazovaniji, najdarovitiji i najposvećeniji stvaraoci srpske kulture. Govoreći o Matici srpskoj i njenom značaju za Novi Sad i srpsku kulturu u celini, prirodno je osvrnuti se na ličnost Svetozara Miletića, čiju dvestagodišnjicu rođenja ove godine obeležavamo sa posebnim poštovanjem, jer je upravo on snažno doprineo da Matica srpska postane stožer kulturnog i duhovnog života grada i naroda“, naglasio je Mićin.
Dodao je da se danas ne obeležava samo jubilej jedne institucije, već značaj ideje da kultura, znanje i duhovnost predstavljaju ugaoni kamen svakog naroda.
„Zato ovaj jubilej nije tek povod za svečanost, već snažan podsticaj da nastavimo da čuvamo, razvijamo i prenosimo budućim generacijama ono što su nam prethodnici ostavili, jezik, kulturu, pamćenje i nacionalni identitet. Sa iskrenim poštovanjem prema svima koji su tokom dva veka gradili Maticu srpsku, ostaje nam čvrsto uverenje da će ona i u budućnosti ostati jedan od najvažnijih stubova srpske kulture, ponos Novog Sada i pouzdan čuvar duhovnog i nacionalnog trajanja našeg naroda. A Novi Sad, grad koji je sa Maticom srpskom izrastao u Srpsku Atinu, ostaće njen pouzdan oslonac i saveznik grad koji zna da je njegova snaga u kulturi, znanju i institucijama koje čuvaju naš identitet „, poručio je Mićin.
M. D.
