Pobeda taman da se obrišu graške znoja sa čela. Ništa više od toga. Raspoloženje u Humskoj je kao da je Partizan poražen, jer minimalni trijumf izvojevan protiv Novog Pazara (1:0) nikoga nije oduševio. Jeste malo ublažio agoniju koja traje od početka sezone, ali su i čelnici i stručni štab i navijači svesni da je bilo više propusta nego detalja koji obećavaju. U kombinaciji promašaja gostiju i snalažljivosti Žea, Parni valjak je našao način da se skloni sa litice, ali je daleko od igre kakvu Grobari priželjkuju.
Tri sedmice imao je Saša Ilić da radi na otklanjanju nedostataka, ali već na prvoj utakmici posle mini-priprema videlo se da maltene ništa ne funkcioniše. Ibrahim Zubairu i Demba Sek deluju kao da igraju misiju „ja ratujem sam“ – u pojedinim situacijama ne bi dali loptu saigraču ni pod pretnjom kazne. Dodajte na to gomilu grešaka u dodavanju Igora Miladinovića, neshvatljivo loše postavljanje Idrisua Babe i utisak da je Aleks Zeković bio najtanja karika, i shvatićete zašto je Partizan odigrao izuzetno slabo. Gol je pao na čistu improvizaciju: Samson je izveo aut, Čumić centrirao, a Že glavom matirao Bogdana Matijaševića.
Pošteno govoreći, crno-beli su mogli i da prime pogodak, jer je Pazar stvorio pet zicera i dvaput pogodio stativu. Od premijere protiv Zemuna 18. jula do danas, tim nije napredovao ni za jotu. Jedina ohrabrujuća stvar jeste podatak da je mreža sačuvana prvi put u prvenstvu, tek iz desetog pokušaja. Kada je bilo najteže, golman Marko Milošević je sačuvao „nulu“, skrenuvši i udarac Mulića iz slobodnjaka u 93. minutu na stativu. Miloševićev odnos i gutanje sopstvenog ega u teškim momentima trebalo bi da posluže kao primer Seku, Zubairuu i ostalima kako se igra za tim, a ne za lične statuse.
M.M.
