Zdrava ishrana se često meri brojanjem povrća, voća, proteina i kalorija. Ako neko u toku dana pojede salatu, ovsene pahuljice ili dovoljno ribe, ima osećaj da je napravio dobar posao. Međutim, novo istraživanje pokazuje da nije važno samo šta dodajemo u ishranu, već i koliko mesta ostavljamo ultraprerađenoj hrani.
ScienceDaily je preneo studiju Monash Univerziteta na više od 2.100 odraslih osoba, prema kojoj je veći unos ultraprerađene hrane povezan sa slabijom pažnjom i sporijom mentalnom obradom, čak i kod ljudi koji se u celini hrane relativno zdravo. Istraživači su naveli i vezu sa faktorima rizika za demenciju.
Ovo je važno jer ultraprerađena hrana nije samo brza hrana iz reklame. To mogu biti razne grickalice, zaslađene žitarice, gotovi obroci, industrijski kolači, napici, namazi i proizvodi sa dugim spiskom dodataka. Problem nije jedan zalogaj, nego obrazac koji se ponavlja.
Kod nas se često misli da je dovoljno pojesti „nešto domaće” uz sve ostalo. Ali ako dan počne zaslađenim proizvodom, nastavi se grickalicama, gotovim sosovima, sokovima i industrijskim slatkišem, mozak možda plaća cenu koju ne osećamo odmah. Umor, slabiji fokus i sporije razmišljanje lako se pripišu poslu ili vremenu.
Naravno, ovakve studije ne znače da jedan keks uništava zdravlje. Poenta je u učestalosti. Telo i mozak ne pamte izuzetak, već naviku.
Možda je najjednostavnije pravilo da hrana što češće liči na sastojke od kojih je napravljena. Kada na tanjiru prepoznamo šta jedemo, veća je šansa da i glava radi jasnije.
S.B.
