Pre 10 godina potpisan je Briselski sporazum. Pregovaralo se šest meseci, da bi ga u ime Beograda i Prištine potpisali tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, a u ime Brisela visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Tada je bio istorijski sporazum koji je trebalo da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se prvih šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, na čije se osnivanje još čeka.
Tu zajednicu činile bi opštine sa većinski srpskim stanovništvom, a imala bi svoj budžet i nadležnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, urbanog i ruralnog razvoja i lokalne ekonomije.
„Priština i dalje odbija da ispuni glavnu obavezu, da formira Zajednicu srpskih opština koja je neophodni uslov normalizacije odnosa, za razliku od Beograda koji je ispunio sve obaveze i konstruktivno se ponaša. Priština na sve načine pokušava da opstruira dijalog i dodatno oteža život Srbima na Kosovu i Metohiji, što se vidi i kroz svakodnevne napade i incidente“, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Petar Petković.
Ostale tačke sporazuma odnose se na integraciju Srba u kosovsko pravosuđe i policiju, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, održavanju lokalnih izbora na severu.
Deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma na Kosovu i Metohiji položaj Srba je sve teži, a Priština ne prestaje sa izazivanjem kriza i incidenata – od takse na robu iz centralne Srbije, registarskih tablica, hapšenja pod lažnim optužbama za ratne zločine, pojačanih napada na Srbe, njihovu imovinu i svetinje Srpske Pravoslavne Crkve.
„Na današnji dan treba da se zastide svi koji su prstom upirali u Beograd, govoreći da Beograd treba nešto da ispuni, a nisu izvršili neophodan pristak na Prištinu. Kurti ne želi Zajednicu srpskih opština, želi krize, želi nemire i da protera srpski narod sa Kosova i Metohije. Imamo 300 incidenata od dolaska Kurtija na vlast, govori kakva je klima na Kosovu i Metohiji, nelegalne policijske baze na severu Kosova i Metohije, ROSU maltretira srpski narod svakodnevno, puca u nevine ljude, naš narod se suočava sa institucionalnim nasiljem Prištine i njihovog pravosuđa“, rekao je Petković.
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou biće nastavljena 2. maja u Briselu. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti razgovaraće o primeni dogovorenih sporazuma.
„Dogovoreno je da naredna runda dijaloga bude posvećena Zajednici srpskih opština, da uđemo u najkonkretnije korake, ali ne kako želi Kurti, nego kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine, upravljački tim da obrazloži nacrt statuta Zajednice srpskih opština i onda da usledi razgovor o tome. Statut treba da sadrži sve odredbe koje stoje u opštim principima iz 2015. godine“, rekao je Petković.
Petković ponavlja da Zajednica srpskih opština za Beograd predstavlja ključni uslov za dalji proces normalizacije odnosa, što potvrđuje i dogovor u Ohridu. Međutim, iako nije formirala Zajednica srpskih opština, Priština je dobila nagradu od Evropske unije – viznu liberalizaciju.
„Mi nemamo ništa protiv toga, govorili smo da je potrebna sloboda kretanja, ali problem je jer je nagrađen direktno Aljbin Kurti za proterivanje Srba“, rekao je Petković.
Izvor: RTS 1
