BRISEL – Reforme povezane sa Evropskom unijom u Srbiji su znatno usporene ili pokazuju jasne znake nazadovanja, naročito u ključnim oblastima vladavine prava i slobode medija. Ovo su centralni zaključci nacrta godišnjeg izveštaja o Srbiji koji je pripremio izvestilac Tonino Picula, a koji će danas biti predstavljen pred Odborom za spoljnu politiku Evropskog parlamenta.
Demokratija pod lupom: Izostanak primene reformi
U dokumentu se naglašava da napredak ka članstvu nije samo pitanje usvajanja zakona, već njihove stvarne primene u praksi. Picula ocenjuje da je proces evrointegracija Srbije poslednjih godina suštinski zaustavljen:
Pad sloboda: Politička prava i građanske slobode su u opadanju, uz kontinuiran pritisak na nezavisne medije, opoziciju, akademsku zajednicu i civilni sektor.
Vladavina prava: Izražava se žaljenje zbog ograničenog ili nikakvog napretka u ispunjavanju kriterijuma u većini pregovaračkih poglavlja.
Kopenhaški kriterijumi: Podseća se da punopravno članstvo direktno zavisi od poštovanja temeljnih prava i demokratskih vrednosti Unije.
Geopolitički raskorak i spoljna politika
Izveštaj se posebno osvrće na nesklad između proklamovanih strateških ciljeva Srbije i poteza na terenu:
Samit EU–Zapadni Balkan: Kao negativan primer navodi se odsustvo najviših državnih predstavnika Srbije sa samita održanog u decembru 2025. godine.
Sankcije Rusiji: Srbija se poziva da jasno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju potpunim usklađivanjem sa spoljnom politikom EU, što uključuje i restriktivne mere uvedene Moskvi zbog agresije na Ukrajinu.
Dalji koraci u Evropskom parlamentu
Nakon današnje uvodne rasprave, proces usvajanja dokumenta prati preciznu dinamiku:
9. april 2026: Rok za podnošenje amandmana od strane evropskih poslanika.
Maj / Jun 2026: Planirano usvajanje konačnog teksta u formi rezolucije na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
M. D.
