Pirotski ćilim, peglana kobasica i kačkavalj nisu samo simboli lokalne tradicije već i proizvodi po kojima je ovaj grad prepoznatljiv širom Srbije. Iza njih stoje znanje koje se prenosi generacijama, dugotrajan proces izrade i nastojanje lokalnih proizvođača da sačuvaju stare veštine, ali i obezbede njihovu budućnost.
Direktorka zadruge „Damsko srce“ iz Pirota Slavica Ćirić izjavila je za Tanjug da je pirotski ćilim mnogo više od zanatskog proizvoda jer objedinjuje tradiciju, preciznost i umeće koje se stiče godinama rada.
Ćilim je zaštićen geografskim poreklom i deo je nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Njegova posebnost ogleda se i u načinu izrade: oba lica su jednaka, a za jedan kvadratni metar tkanja može biti potrebno i do dva meseca rada.
„Pirotski ćilim je bio brend i pre nastanka tog pojma“, istakla je Ćirić, ukazujući na njegovu prepoznatljivost i interesovanje kupaca u zemlji i inostranstvu.
Peglana kobasica kao deo lokalnog identiteta
Tradicija se u Pirotu čuva i kroz proizvodnju hrane. Proizvođač pirotske peglane kobasice Dalibor Tošić objasnio je da se ovaj specijalitet pravi od goveđeg, ovčjeg i kozjeg mesa, uz dodatak prirodnih začina, dok proces sušenja i nege traje oko mesec dana.
Prema njegovim rečima, proizvodnja je prerasla u ozbiljan posao, a peglana kobasica uglavnom se prodaje na domaćem tržištu, posebno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prostor za širenje plasmana vidi i u inostranstvu, naročito na tržištima na kojima živi brojna srpska dijaspora.
Tošić deo prihoda ulaže i u kolekciju pirotskih ćilima, uz ideju da u budućnosti otvori muzej posvećen ovom proizvodu. Na taj način povezuje dve prepoznatljive tradicije svog kraja.
Škola koja čuva znanje i priprema nove generacije
Važnu ulogu u očuvanju lokalnih proizvoda ima i Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“. Učenici kroz praktičnu nastavu uče proizvodnju različitih vrsta sireva, uključujući kačkavalj, a stečeno znanje mogu da primene na sopstvenim gazdinstvima ili u mlekarskoj industriji.
Šef radionice Aleksandar Mančić ističe da je cilj škole da mlade osposobi za praktičan rad i omogući prenošenje znanja o preradi mleka.
Da tradicija može biti i osnova za buduće poslovanje, potvrđuje učenik Strahinja Zlatić, koji želi da savlada zanat i jednog dana otvori sopstvenu mlekaru. Voleo bi, kako kaže, da ostane u svom kraju i razvije sopstveni posao.
Prirodno okruženje kao deo kvaliteta
Na osobenost pirotskih proizvoda utiču i prirodne karakteristike ovog područja. Pašnjaci Stare planine i kvalitetna sirovina doprinose specifičnim svojstvima mleka i mesa koji se koriste u lokalnoj proizvodnji.
Očuvanje zanata, razvoj malih proizvođača i praktično obrazovanje mladih daju Pirotu mogućnost da tradiciju sačuva ne samo kao deo kulturnog nasleđa već i kao živu delatnost koja povezuje generacije i čuva prepoznatljivost ovog kraja.
M. T.
